АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је историчар уметности, професoр и академик Војислав Ј. Ђурић

На данашњи дан, 12. маја 1996. године у Београду је умро историчар уметности, професoр и академик Војислав Ј. Ђурић.

Рођен је 26. фебруара 1925. године у Великој Писаници код Бјеловара, а након основне школе у Грубишином Пољу и Пакрацу, гимназије у Вуковару, Сремској Митровици и Београду, у главном граду је завршио и историју уметности.

По дипломирању је прво радио у Народном музјеу, па као доцент, ванредни, те редовни професор на београдском Филозофском факултету.

Од седамдесетих година је био члан САНУ и секретар Одељења историјских наука од 1979. до 1981. године, члан председништва САНУ од 1989. до своје смрти, те члан неколико других одбора САНУ, као и Атинске академије наука и Британског старинарског друштва.

У свом истраживачком раду се у почетку бавио позноготичким и ренесансним сликарством на источној јадранској обали, док је касније претежно изучавао византијско и српско средњовековно сликарство, објавивши мноштво текстова, студија, монографија, стручних и научних радова из ових области.

Војислав Ј. Ђурић је такође добитник и многих награда и признања, међу којима су Октобарска награда Београда, Седмојулска награда, Хердерова награда и друге.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1920. године рођен је стрип-цртач Десимир Жижовић-Буин;
1942. године рођен је шаховски велемајстор Драгољуб Велимировић;
1947. године приказан је први филм послератне Југославије, „Славица“;
1970. године умро је историчар и академик Михаило Динић;
2009. године умро је сликар, професор и академик Младен Србиновић;
2011. године умро је инжењер и академик Александар Маринчић;
2017. године умро је ликовни уметник Раде Марковић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Printscrean: YOUTUBE
Претходни чланак

СТАРЕ СРПСКЕ ВОЋКЕ У ЈЕЗИЧКОМ ОГЛЕДАЛУ

95781574_1861260390677986_1548154277904515072_o
Наредни чланак

РАТКО АДАМОВИЋ – МАТИЈА БЕЋКОВИЋ