АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је историчар, професор и академик Георгије Острогорски

На данашњи дан, 24. октобра 1976. године у Београду је умро историчар, професор и академик Георгије Острогорски. Рођен је 19. јануара 1902. године у Санкт-Петербургу, где је завршио гимназију, после чега је породица, због ситуације у Русији, емигрирала. Кратко време су боравили у Финској и Шведској, да би 1921. године Георгије почео студије у Хајделбергу, у Немачкој. Након дипломирања, отишао је у Париз, где је слушао предавања чувених византолога Шарла Дила и Габријела Мијеа, те се тада определио за ту област и докторирао 1927. године. Предавао је потом од  1929. до 1933. године на Универзитету у Вроцлаву, да би те године, на позив Универзитета у Београду, стигао у нашу престоницу. Предавао је на Катедри за византологију Филозофског факултета прво као хонорарни, а од 1941. године и као стални предавач, све до пензионисања 1973. године. На његову иницијативу основан је Византолошки институт Српске академије наука и уметности, са циљем да се систематски истражују разни аспекти византијске цивилизације као што су историја, уметност, књижевност и други. Острогорски је на челу ове установе био до краја свог живота, 1976. године, а као предавач и ментор деценијама је учествовао у стварању југословенског научног кадра у области византологије. Научни опус Георгија Острогорског је огроман, како по броју дела тако и по тематској разноврсности. У свом дугогодишњем научном раду обухватио је готово све периоде хиљадугодишње византијске историје као и сва важнија збивања у њој, а његово најпознатије дело, „Историја Византије“, објављено у неколико различитих издања и на више светских језика. За свој огроман допринос развоју византологије, добио је многа признања, па је од 1946. године био члан САНУ, те касније и многих других академија, попут Акдемије наука у Гетингену, Белгијске академије, Британске академије, Аустријске академије, Академије у Палерму и Атинске академије, а био је такође и члан Краљевског историјског друштва у Лондону као и носилац Ордена за науку и уметност у Немачкој, и почасни доктор универзитета у Оксфорду и Стразбуру.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1889. године рођен је револуционар, совјетски обавештајац и координатор оперативних акција Коминтерне, Мустафа Голубић;
1907. године умро је српски новинар, писац и један од оснивача и вођа Народне радикалне странке, Пера Тодоровић;
1912. године завршена је Кумановска битка у Првом балканском рату;
1959. године умро је лекар офталмолог, оснивач Очне клинике, редовни професор Медицинског факултета у Београду и академик Ђорђе Нешић;
1961. године умро је Милан Стојадиновић, српски политичар, правник, економиста, професор универзитета, министар финансија у три наврата, председник владе Краљевине Југославије и председник Југословенске радикалне заједнице.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

dimitrije_parlic-266x300
Претходни чланак

Рођен је балетски играч и кореограф Димитрије Парлић

dimitrije_ruvarac
Наредни чланак

Рођен је свештеник, историчар и академик Димитрије Руварац