На данашњи дан, 12. новембра 1964. године умро је историчар и академик Никола Радојчић.

Рођен је 29. августа 1882. године у Кузмину, а након школовања у родном месту, Сремској Митровици и Сремским Карловцима, студирао је у Грацу, Загребу, Јени и Минхену, слушајући предавања многих еминентних историчара.

Докторирао је 1907. године дисертацијом Два последња Комнена на цариградском пријестољу, која је објављена и као књига. Био је професор гимназије у Карловцу и Сремским Карловцима, те члан југословенске делегације на мировној конференцији у Паризу 1919. године, да би следеће године био изабран за професора универзитета у Љубљани. Ту је радио до капитулације Југославије 1941. године, када је прешао у Београд, где је по завршетку рата био укључен у обновљени рад Универзитета и већ 1945. године био пензионисан.

Како је још од пре рата био члан Срске академије наука, од пензионисања је углавном био везан за ту установу и учествовао је у формирању и раду низа установа у оквирима САН, које су биле посвећене историјским студијама, као што су Историјски институт и Византолошки институт. Иако се

Никола Радојчић у почетку највише бавио византијском историјом, временом се све више интересовао за српску историју, па се данас сматра једним од најзначајнијих изучавалаца српске историографије, српског средњовековног права и државног уређења средњовековне Србије.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1933. године рођен је шаховски велемајстор Борислав Ивков;
1956. године почело је са радом позориште Атеље 212;
2008. године умро је доктор, професор и академик Живојин Бумбаширевић.