АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је хемичар и професор Александар М. Леко

На данашњи дан, 11. априла 1982. године у Београду је умро хемичар и професор Александар М. Леко.

Рођен је крајем 1890. године, такође у главном граду, у ком је након основне школе и гимназије почео и студије хемије, које је наставио у Швајцарској.

Учествовао је потом у Првом светском рату и био један од 1.300 каплара, те био заробљен и интерниран у логор.

По завршетку рата је наставио студије и 1920. године одбранио докторску дисертацију. Радио је затим у хемијској индустрији у Канади, да би се 1923. вратио у Београд и запослио на Техничком факултету, прво као доцент, па ванредни и коначно редовни професор неорганске хемије.

За време Другог светског рата је једно време био затворен у логору на Бањици, а онда је после рата, децембра 1944. године, именован за члана комисије за обнову Београдског универзитета и декана Техничког факултета, па је учествовао у оснивању Технолошко-металуршког факултета и ту наставио каријеру до пензионисања 1960. године.

Био је председник Српског хемијског друштва, уредник хемијских гласника и часописа, а бавио се и музиком, па је поред тога што је свирао клавир, био и председник Академског певачког друштва Обилић и Првог београдског певачког друштва.

Александар М. Леко је такође добитник многих признања и награда, међу којима су Седмојулска награда, Вукова награда, титула почасног доктора Београдског универзитета, златна медаља Француског друштва за индустријску хемију и друга.

Сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1926. године рођена је редитељка Вера Бјелогрлић;
1934. године рођен је есејиста, књижевни и позоришни критичар Мухарем Первић;
1948. године почео је да се гради Нови Београд;
1953. године рођен је музичар Бранимир Џони Штулић;
2012. године умрла је глумица Бранка Митић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Vasiljev Autoportret u rubaski_1952
Претходни чланак

Погинуо је сликар Игор Васиљев

Илија_Станојевић
Наредни чланак

ЧИЧА ИЛИЈА СТАНОЈЕВИЋ: Где су стогодишњаци?