АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је графичар, сликар и један од првих српских фотографа, Анастас Јовановић

На данашњи дан, 13. новембра 1899. године у Београду је умро графичар, сликар и један од првих српских фотографа, Анастас Јовановић. Рођен је 1817. године у месту Враца, у данашњој Бугарској, где је стекао основно образовање, после чега је прешао у Србију и наставио да се школује. Иако је учио терзијски занат, када је 1832. године у Београду почела да ради Државна штампарија, Анастас се за то заинтересовао, те је убрзо био примљен да учи за словоливца у Књажеско-сербској типографији, а у слободно време је као самоук савладао и граверски занат. Будући да је био веома талентован и успешан у гравирању натписа и резању печата, као и то да је израдио матрице за курзивна слова за штампање првог „Србског буквара“, кнез Милош га је послао у Беч, на Академију свете Ане, да учи бакрорез, поред чега је он изучио још и литографију и фотографију, и тако постао први српски мајстор у тим дисциплимана. Већ 1840. године почео је да израђује литографије и тако се издржава, а био је и међу првима који је купио камеру са објективом. Радио је портрете, ведуте Беча и Београда, жанр сцене и мртве природе. У Бечу је имао и свој уметнички атеље, у коме је започео један амбициозан подухват издавања дела „Споменици Србски“, што је требало да буде српска историја у слици и речи, али је нажалост из више разлога то морао да прекине. Као одани пријатељ и сарадник Обреновића, по њиховом поновном доласку на власт у Србији, он преузима значајне јавне функције, а највиши степен у својој друштвеној каријери достигао је 1861. године, наименовањем на положај управитеља двора кнеза Михаила, одакле се повукао 1868. године, после његовог убиства, иако је био замољен да остане уз малолетног кнеза Милана. Од тада је живео повучено, у својој кући у Београду. Пратио је техничке новине и био међу првима у Србији који је у своју кућу увео телефон, а бавио се и усавршавањем микрофона. Анастас Јовановић, свестрана личност и уметник који је урадио портрете скоро свих познатих Срба свог времена, попут портрета Вука Караџића, Његоша, Бранка Радичевића, Ђуре Даничића, Милице Стојадиновић, кнеза Милоша, кнеза Михаила, али многих других „људи из народа“, умро је 1899. године у својој кући у Косовској улици у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1813. године рођен је владика и владар Црне Горе, и један од највећих српских књижевника, Петар II Петровић Његош;
1871. године рођен је будући оснивач, власник и главни уредник „Политике“, Владислав Рибникар.
1956. године умро је историчар уметности и академик Владимир Петковић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

220px-borislav_ivkov_1963
Претходни чланак

Рођен је шаховски велемајстор Борислав Ивков

sima-cirkovic
Наредни чланак

Умро је историчар и академик Сима Ћирковић