На данашњи дан, 26. новембра 1893. године у Београду је преминуо филозоф, песник, политичар и академик Милан Кујунџић Абердар.

Родио се 28. фебруара 1842. године у имућној грађанској породици. По рођењу је добио име Јоаникије, које је касније променио у Милан и томе додао надимак Абердар, по наслову своје прве збирке песама. Основну школу је завршио у Београду, а гимназију је похађао у Панчеву и Београду. Након тога уписао је правни одсек београдског Лицеја. Студије је прекинуо због турског бомбардовања града 1862. године, када је постао коњички десетар. Добио је потом стипендију српске владе и отишао на студије у иностранство. Учио је у Бечу, Минхену, париској Сорбони и на Оксфорду. Ипак, ни те студије није завршио јер га је министар просвете вратио у Београд, да би 1866. године као суплент преузео катедру филозофије на Великој школи, одакле је једно време био удаљен због политичких уверења.

Први је код нас почео са предавањима из историје филозофије, утемељио је историографију српске филозофије, држао курс српске филозофије и предавао руску филозофију. Изабран је за члана Српског ученог друштва 1867. године. Касније је био и његов секретар од 1873. до 1882. године и уредник Гласника српског ученог друштва. Био је почасни члан Матице српске, једно време срески начелник у Краљеву и секретар Полицајног одељења Министарства унутрашњих дела, на шта је 1871. године дао оставку. Након тога уређивао је лист Уједињене омладине Млада Србија, био народни посланик, први секретар 1874. године, па потпредседник и коначно и председник Народне скупштине у периоду од 1880. до 1885. године. Један је од оснивача Напредњачке странке, а одређено време је био и изванредни посланик и опуномоћени министар у Риму. Као министар просвете донео је многе законе о школама, као и основни закон о Српској краљевској академији 1886. године, чији је редовни и један од првих шеснаест чланова постао наредне године. Учествовао је и у српско-турским ратовима 1876‒1878. године. Касније је унапређен у мајора и потпуковника. За политичке и ратне заслуге вишеструко је одликован, а медаља обновиоца Српске краљевине, Таковски крст III степена, Орден белог орла III степена и Таковски крст IV степена са мачевима, само су нека од тих одликовања.

Писао је и објављивао приче и поезију, сарађивао са многим листовима и часописима, и такође објавио више дела из филозофије, а нека од њих су: Кратки преглед хармоније у свету, Филозофија у Срба, Шта је и колико у нас урађено на Лођици? и Иде ли свет на боље или на горе?.

Због болести је рано пензионисан, а своју кућу на Топчидерској звезди поклонио је Академији и тиме основао своју Задужбину из које ће се касније финансирати издавачка делатност Академије. Његово име данас носи једна улица у центру Београда.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1845. године рођен је мајор Михаило Илић;
1920. године рођен је вајар Јован Солдатовић.