На данашњи дан, 16. јуна 1930. године у Прагу је умро филолог, политичар, државник и академик Љубомир Стојановић. Рођен је 18. августа 1860. године у Ужицу, а након завршене Велике школе студирао је и усавршавао се у Бечу, Петрограду, Лајпцигу, Берлину, Москви и Прагу. Током каријере је био професор Друге гимназије у Београду, доцент руског језика на Великој школи , народни посланик, министар просвете и црквених дела, као и председник владе. Такође је био и члан Народне радикалне странке, па потом председник издвојене Самосталне радикалне странке, из које је касније настала Демократска странка, као и један од оснивача и председник Републиканске странке после Првог светског рата. Био је изузетно активан на научном пољу, а десет година је био и секретар Српске краљевске академије наука. Приредио је десетак књига народних песама, седам томова Вукове преписке, фотолитографско издање „Мирослављевог јеванђеља“, књиге „Стари српски натписи и записи“, „Стари српски родослови и летописи“, „Старе српске повеље и писма“, монографију „Живот и рад Вука Стефановића Караџића“, а писао је и уџбенике граматике за средње школе, студије о штампаријама, српским црквама и друго. У Ужицу је до скоро постојала родна кућа овог великог филолога, а његово име још увек носе улице у многим нашим градовима.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1859. године рођен је сликар Паја Јовановић;
1866. године рођен је историчар, професор, политичар и академик Драгољуб Дража Павловић;
1884. године рођен је књижевник Милутин Ускоковић;
1944. године на Вису је склопљен споразум Тито-Шубашић, о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији;
1954. године основан је Музеј Првог српског устанка, из кога ће се касније развити Историјски музеј Србије.