На данашњи дан, 29. јула 2011. године у Београду је умро есејиста, књижевни и позоришни  критичар, Мухарем Первић. Рођен је 11. априла 1934. године у Кључу, у Босни, а након основне школе у Старом Бечеју и гимназије у Зрењанину, дипломирао је на Катедри за општу књижевност Филолошког факултета у Београду.  За време студија био је главни уредник листа „Студент” и председник Универзитетског одбора Савеза студената Београдског универзитета. Од 1958. године уређивао је књижевни часопис „Дело”, у коме је промовисао радове тада младих, касније угледних српских писаца, песника и теоретичара књижевности, а као један од најзначајнијих критичара после Другог светског рата, био је и главни уредник Културно-уметничког програма Телевизије Београд, у време емисија „Кино око”, „Петком у 22” и квалитетног драмског и серијског програма за децу и младе, док је у „НИН“-у и „Политици“ деценијама објављивао књижевну и позоришну критику. За књигу „Традиција и критика” добио је награду „Ђорђе Јовановић”, а за „Вољу за променом” Стеријину награду. Такође је добитник и Танјугове награде „Златно перо” за најбољу позоришну критику о представама 41. Битефа, као и Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије и Награде Фонда „Тодор Манојловић” за модерни уметнички сензибилитет. Био је и приређивач првог издања сабраних дела Иве Андрића и аутор више студија и књига о језику, поетици, позоришту, књижевности, филозофији, као и телевизијске серије о послератном културном и уметничком животу  „Како се калио челик и остало”. Мухарем Первић преминуо је у седамдесет осмој години живота, и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1864. године основано је Српско учено друштво;
1877. године умро је историчар и политичар Јован Гавриловић;
1902. године умро је српски књижевни критичар и професор Велике школе Љубомир Недић;
1946. године у Паризу је почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату;
2002. године умро је лингвиста, професор и академик Светозар Стијовић.