На данашњи дан

Умро је цар Урош

На данашњи дан, 4. децембра 1371. године, или два дана раније, умро је цар Стефан Урош V Немањић.

Као што се са сигурношћу не зна датум његове смрти, тако је и са рођењем, па се наводе 1336. или 1337. година. Био је син, тада још увек краља, Душана, који се када је Урошу било десетак година крунисао за цара. Када је девет година касније Душан изненада умро, средином пете деценије живота, Урош је са непуних деветнаест година постао цар велике, разнородне и недовољно учвршћене државе, што је све утицало на то да његова релативно краткотрајна владавина буде обележена и запамћена као период цепања и нестајања „Душановог царстваˮ.

Он вероватно није ни био истога кова као његов отац, те до данас преовладава мишљење да је чешће био посматрач него учесник значајних догађаја, а народно предање доделило му је и надимак „Нејакиˮ, како због његове младости, тако и због његових личних и владарских карактеристика. У сваком случају, околности у којима је дошао на власт му нису ишле на руку због стања у самом царству које се ширило, као и због спољашњих непријатеља, пре свега Османлија, које су се у то време као река изливали преко Азије на Балкан. Урошев први противник, који му је оспорио титулу, био је његов стриц, Душанов полубарт, Симеон Синиша Немањић, који је, иако није био подржан од стране српске властеле и цркве, завладао Епиром и Тесалијом и практично их одвојио од остатка државе, у којој су све већу власт и аутономију имали обласни великаши, а нису изостали ни напади Грка и Угара.

Млади цар је био приморан да међу осамостаљеним и силним великашима пронађе себи савезнике, па је тако једнима од најутицајнијих великаша, браћи Мрњавчевић, који су владали великим делом Македоније, доделио 1365. године титулу краља ‒ Вукашину и деспота ‒ Угљеши, учинивши тако старијег Вукашина својим савладарем.

Иако се краљ Вукашин средином 1371. године спремао да са својим сином Марком уз помоћ Дубровчана нападне Николу Алтомановића и преотме му делове области, договор са братом Угљешом и намера да нападну Турке у моменту када је султан био у Малој Азији одвели су га, као и даљу судбину Балкана, у другом смеру. Крајем септембра те године, браћа су са војском стигла близу Једрена, где је била турска престоница, али их је један ноћни напад Турака ухватио неспремне, па је поред оба брата погинуо или се удавио у Марици и већи део војске. Цар Урош је умро само пар месеци наког тог пораза, чиме је и званично нестало царске власти, која је, иако само симболично, до тада постојала, што је отворило пут ка новом таласу сукоба и борби око територија некадашње државе.

Његове мошти дуго су лежале у Цркви Успења Пресвете Богородице у Неродимљу, одакле су почетком осамнаестог века пренете у манастир Јазак на Фрушкој гори, где се, након неколико селидби, и данас налазе.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1841. године у Београду је представом Смрт Стефана Дечанског отворено прво позориште – Театар на Ђумруку;
1890. године рођен је композитор и први ректор Музичке академије у Београду Коста Манојловић;
1924. године умро је хирург, професор и један од оснивача Медицинског факултета у Београду Војислав Суботић;
1970. године у Београду су отворени мост Газела, део ауто-пута кроз Београд, Мостарска петља и Теразијски тунел.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Фото: Википедија
Претходни чланак

ОМИЉЕНА КЊИГА ИВЕ АНДРИЋА

Фото: Новости
Наредни чланак

Умро је књижевник, преводилац и историчар књижевности Милан Ђоковић

Нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *