ЉудиНа данашњи дан

Умро је архитекта Николај Петрович Краснов

На данашњи дан, 8. децембра 1939. године у Београду је преминуо руски архитекта Николај Петрович Краснов који је својим архитектонским, урбанистичким и делима из области ентеријера и примењене уметности, оставио тешко избрисив траг како у Београду, тако и у другим нашим градовима. Рођен је 1864. године у Подмосковљу, а студије сликарства, вајарства и архитектуре завршио је у Москви, након чега је послат у Јалту и постављен за главног градског архитекту. Тамо је уређивао обалу, улице, просецао канале и градио раскошне палате, те је убрзо постао један од миљеника цара Николаја II за кога је изградио и чувени Ливадијски дворац, где се касније одиграо историјски састанак Стаљина, Рузвелта и Черчила. Услед Октобарске револуције 1919. године напустио је Русију и преко Турске и Грчке дошао до Малте, одакле је на позив „Удружења руских инжењера и техничара“ дошао 1922. године у Београд. Ту се запослио у Министарству грађевина у звању контрактуалног инжењера, грађевинског инспектора и руководиоца Одсека за монументалне грађевине и споменике, па је наредне скоро две деценије, све до своје смрти, радио на пројектовању, грађењу, довршавању, адаптацији и украшавању најзначајнијих државних здања, цркава, спомен-обележја и других грађевина. Карактеристично за њега је то што је поклањао једнаку пажњу свим детаљима онога што је стварао. Његове грађевине потпуно су промениле изглед главног града, а значајна здања оставио је и у многим другим местима како у Србији, тако и ван ње. Међу његова остварења спадају: обнова Цркве Ружице на Калемегдану, реконструкција Његошеве капеле на Ловћену, унутрашње уређење Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, реконструкција врата Петроварадинске тврђаве, војничко гробље и костурница на Зејтинлику, костурница на острву Видо, зграда Министарства финансија Краљевине Југославије на углу Немањине и Улице кнеза Милоша (данас Влада Републике Србије), зграда Министарства шума и руда, пољопривреде и вода на истој раскрсници (данас Министарство иностраних послова), зграда Архива Србије, мост краља Александра I, пројекат Позоришта Мањеж (данас ЈДП), ентеријер зграде Народне скупштине, намештај, штуко декорација и завршни детаљи фасаде, ентеријер Старог двора на Дедињу, као и уређење парка, декоративна пластика на фасадама и колонади између двора и капеле, и многе друге зграде у Кнез Михаиловој, Теразијама, као и другим градовима у Србији. Такође је дао и идејна решења за ордење „Југословенске круне“, „Белог орла“, „Андреја Првозваног“ и „Светог Саве“, а многима од њих је и сам одликован. Никола Краснов преминуо је у седамдесет шестој години и сахрањен је на руској парцели Новог гробља у Београду, под спомеником који је сам дизајнирао.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1638. године у Дубровнику је умро књижевник Иван Гундулић;
1824. године рођен је писац Јаков Игњатовић;
1926. године рођен је глумац Стево Жигон;
1955. године рођен је глумац Миленко Заблаћански;
1991. године „Црвена звезда“ је постала незванични клупски првак света у фудбалу, победивши у Токију чилеански „Коло Коло“ са 3:0;
2000. године умро је сликар Милић Станковић, познатији као Милић од Мачве.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

uros-predic-autoportret-1916
Претходни чланак

Рођен је сликар Урош Предић

laza kostic
Наредни чланак

Умро је Лаза Костић