АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умрла је сликарка и академик Љубица Цуца Сокић

На данашњи дан, 8. јануара 2009. године у Београду је преминула сликарка и академик Љубица Цуца Сокић.

Рођена је 9. децембра 1914. године у Битољу, а гимназију, Уметничку школу и Академски течај завршила је у Београду, учивши од Зоре Петровић, Васе Поморишца, Љубе Ивановића и Бете Вукановић. Од 1936. до 1939. године је била на усавршавању у Паризу, где је и формирала своју рану „интимистичкуˮ фазу и излагала са југословенским уметницима. Прву самосталну изложбу имала је 1939. године у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић у Београду. Следеће године била једна од оснивача уметничке групе Десеторица. После Другог светског рата постала је професор на београдској Академији ликовних уметности, што је остала до пензионисања 1972. године.

Почетком педесетих година прошлог века путовала је поново у Париз и у Енглеску, након чега је, напустивши реализам и кренувши путем апстракције, почела нова фаза у њеном стваралаштву. Њена уметност и доживљај стварности наставили су да се мењају, али јој је сликарство све време остало блиско лирском току, а занимљиво је да се бавила и илустрацијом књига и стрипом.

Љубица Цуца Сокић је била и члан САНУ, као и добитних многих награда и признања, међу којима су Октобарска награда града Београда, Вукова награда, Седмојулска награда и друге. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1589. године рођен је српски барокни писац Иван Гундулић;
1949. године рођен је глумац Милан Цаци Михаиловић;
2007. године умро је правник, професор и академик Иван Максимовић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

hqdefault
Претходни чланак

Да није било оног крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни васкрса на Кајмакчалану

Свети Стефан Штиљановић
Наредни чланак

КУЛТ СВЕТОГ СТЕФАНА ШТИЉАНОВИЋА