АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умрла је прва српска школована сликарка Катарина Ивановић

На данашњи дан, 22. септембра 1882. године у Стоном Београду, у данашњој Мађарској, преминула је прва српска школована сликарка Катарина Ивановић.

Рођена је 1811. године у породици српског грађевинског предузимача, у Веспрему, а детињство је провела у Стоном Београду, у малој српској заједници. Још од малена талентована за сликарство, почела је да га учи у Пешти, у атељеу Јожефа Пешког.

Са двадесетак година је остала без родитеља, а као мецена се појавила мађарска грофица Чаки и Катарина је наставила школовање на Уметничкој академији у Бечу, као једна од првих ванредних студенткиња, јер жене тада нису могле редовно да студирају, а потом и на Академији у Минхену.

Једно време је живела у Паризу и Загребу, и путовала по Италији и Холандији. Године 1846. је боравила нешто краће од годину дана и у Београду, са идејом да направи албум историјских композиција, чиме би дала допринос буђењу националне свести, међутим није наишла на разумевање.

Тек када је седамдесетих година XIX века Српско учено друштво почело да се занима за стваралаштво Срба у Угарској, са жељом да обогати Народни музеј, др Никола Крстић схватио је значај њених дела за националу културу и постепено је приволео да своје слике завешта отаџбини.

Стварала је у стилу класицизма и то његове бидермајер варијанте, а највише се изражавала кроз портрет, жанр, мртву природу и историјске композиције, у којима је ипак била далеко од својих  могућности. Разлог томе вероватно лежи у чињеници да је женама тада, а и дуго времена касније, на академијама било забрањено сликање актова по живом моделу.

Њен опус чини тридесет осам слика, а Аутопортрет, Корпа са грожђем, Ослобођење Београда, Портрет Симе Милутиновића Сарајлије, Италијански виноградар, Портрет војводе Стевана Книћанина, Деца Павла Станишића, Дечак са соколом, само су неке од њих. Катарина Ивановић, која је 1876. године постала члан Српског ученог друштва и прва жена академик, преминула је шест година касније, а њени посмртни остаци су 1967. године пренети у Београд и сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1773. године убијен је лажни цар Шћепан Мали;
1978. године умро је фармаколог и академик Јован Туцаков;
2000. године умро је композитор Александар Кораћ;
2010. године умро је глумац Предраг Тасовац;
2014. године умро је писац и сценариста Ђорђе Лебовић;
2008. године умрла је сликарка Рада Селаковић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

miodrag-bulatovic
Претходни чланак

МИОДРАГ БУЛАТОВИЋ – АДАМ ПУСЛОЈИЋ

bat-3369882_1280
Наредни чланак

ВАМПИРИ У НАРОДНИМ ВЕРОВАЊИМА КОД СРБА