На данашњи дан, 17. септембра 2003. године у Београду је умрла прва српска композиторка, једна од првих жена диригената у Европи и академик Љубица Марић. Рођена је 18. марта 1909. године у Крагујевцу, али је од 1911. живела у Београду. Виолину је почела да учи у музичкој школи са једанаест година, а препознавши њен таленат Јосип Славенски је одлучио да јој даје и часове композиције, те је она 1929. године дипломирала и на виолини и на компоновању, поставши тиме прва Српкиња са дипломом из композиције. Студије музике је наставила у Прагу, на Мајсторској школи Прашког конзерваторијума, где је композицију учила у класи Јозефа Сука, виолину код Маржака, а дириговање код Долежила и Николаја Малка. Ту је дипломирала 1932. године и тако постала једна од првих жена диригената у Европи и прва жена која је дириговала Симфонијским оркестром Чешког радија. Након тога је учествовала на фестивалу у Амстердаму, где ју је запазио и немачки диригент Херман Шерхен, који ју је затим позвао да уз Белу Бартока и друге чувене композиторе тог доба учествује на фестивалу у Стразбуру, на ком је дириговала своју „Музику за оркестар“. Ипак, пошто је била једна од потписница манифеста Војислава Вучковића, којим је између осталог осуђена и уметничка политика Шерхеновог фестивала, изгубила је Шерхенову подршку и вратила се у Југославију. Боравила је у Београду и Загребу, и била праћена и хапшена због сарадње са Вучковићем, те се 1936. године поново обрела у Прагу и уписала специјалистичке студије код Алојза Хабе на Одељењу за микротоналну музику Државног конзерваторијума. Иако је имала понуду да остане ту као асистент, Љубица се 1938. године ипак вратила у своју земљу. До 1945. године била је професор у Музичкој школи „Станковић“, а затим од 1945. до 1967. године доцент и професор Музичке академије у Београду. Једно време је била секретар Удружења композитора Србије, а постала је и редовни члан САНУ. Позната је и по томе што је била први композитор који је од мелодија црквене музике византијског порекла обликовала мелодијску и хармонску структуру нелитургијских дела, остваривши и оригиналну синтезу средњовековне музике и авангардних искустава музике XX века. Поред компоновања, она се читавог живота бавила и сликањем, вајањем и писањем кратких поетско-филозофских текстова у форми таблица, које је као и приче, преписивала руком у неколико примерака и поклањала  пријатељима. Љубица Марић добитница је многих награда и признања, а Унеско је 2009. годину, као стогодишњицу њеног рођења, уврстио у свој календар значајних годишњица, па је те године одржан низ концерата на којима су изведена дела ове уметнице, објављени су компакт-дискови са њеним композицијама, одржане су изложбе, међународни скупови о њеном стваралаштву, а на згради у којој је живела у Београду откривена је спомен-плоча.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1853. године рођен је хемичар, ректор Велике школе, академик и председник Црвеног крста, Марко Т. Леко;
1882. године рођен је историчар књижевности и академик Петар Колендић;
1905. године рођен је српски књижевник Владан Десница;
1914. године у Нишу је потписан тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније;
1933. године одржан је први Вуков сабор;