АктуелностиНа данашњи дан

Умрла је кореограф и педагог Десанка Ђорђевић

На данашњи дан, 2. децембра 2011. године у Београду је умрла кореограф и педагог Десанка Ђорђевић.

Рођена је 1927. године у Гомирју, одакле је након честих селидби због очевог посла 1941. године стигла у Београд. Ту је завршила Другу женску гимназију и студирала на Филолошком факултету, те 1946. започела своју играчку каријеру у КУД Бранко Цветковић.

Први радни однос је засновала две године касније у Уметничком ансамблу ЈНА, из кога је прешла у новоосновани ансамб Коло, и ту остала до краја своје каријере.

Била је играч, солиста, певач, асистент за игру и помоћник директора, упоредо се све време бавећи педагошким и истраживачким радом, што је наставила да чини и по одласку у пензију, како код нас тако и у иностранству.

Десанка Ђорђевић је током деценија свог рада дала велики допринос сакупљању, развоју и промоцији српских народних игара, добивши за своје заслуге бројне домаће и светске награде и признања.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1869. године рођен је учитељ и композитор Владимир Р. Ђорђевић;
1913. године рођен је генерал-пуковник и један од оснивача Института за физику, Павле Јакшић;
1914. године рођен је редитељ, глумац и педагог Братислав Бата Миладиновић;
1914. године почела је прва окупација Београда у Првом светском рату;
1935. године рођен је књижевник, преводилац и академик Љубомир Симовић;
1973. године рођена је једна од најбољих тенисерки свих времена Моника Селеш;
1981. године умро је лекар, редитељ и профеор Хуго Клајн;
1987. године отворен је Ургентни центар у Београду;
2015. године умро је тромбониста, диригент и композитор Младен Боби Гутеша.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

330px-Marko_-_Mina
Претходни чланак

Леополд Ранке: ИСТОРИЈА У ПЕСМИ (1829)

Наредни чланак

Умро је новинар Владимир Красић