На данашњи дан, 27. јула 1939. године умрла је једна од најзначајнијих српских предратних књижевница, Милица Јанковић. Рођена је 23. новембра 1881. године у угледној трговачкој породици у Пожаревцу, али је, због развода родитеља, убрзо са мајком, сестрама и братом отишла у Велико Градиште, где је завршила основну школу. После тога се доселила у Београд и похађала Вишу женску школу, а такође је завршила и Сликарску школу. Постала је наставница цртања, и у том звању се запослила у Вишој женској школи у Крагујевцу. Студирала је затим руски језик и путовала у Минхен ради усавршавања у сликарству, а у том периоду почела је и да обољева од туберкулозе и реуматизма. Након Првог светског рата била је наставница цртања у Другој женској гимназији, али је због напредовања болести превремено пензионисана. Од средине друге деценије прошлог века, Милица је, нажалост, већину времена проводила на лечењу по бањама, на мору или у иностранству, а угледне личности домаће књижевне сцене, попут Исидоре Секулић, Симе Пандуровића, Владимира Ћоровића, Десанке Максимовић и других, учествовали су на књижевним вечерима на којима је прикупљана помоћ за њено лечење. У свом књижевном раду она је, и поред тога што је скоро две последње деценије живота била везана за кревет, била изузетно активна. Писала је песме, приповетке за одрасле, омладину и децу, романе, путописе, скице, пригодне чланке, књижевне и уметничке приказе, а њена дела била су међу најчитанијима у међуратном периоду, па је сарађивала и са најзначајнијим часописима и новинама тог времена, као што су „Српски књижевни гласник“, „Дело“, „Босанска вила“, „Политика“, „Летопис матице српске“ и други. Нека од њених многобројних дела су збирка приповедака Исповести и романи Пре среће и Плава госпођа, а бавила се и превођењем, те су о њеном стваралаштву позитивно писали, поред већ поменутих књижевника, и Јован Скерлић и Станислав Винавер. Милица Јанковић преминула је у Нишкој бањи и сахрањена је у Београду, а од ње су се на сахрани својим говорима опростили тадашњи великани српске књижевности.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1872. године рођен је композитор, диригент и педагог Станислав Бинички;
1899. године рођен је књижевни и позоришни критичар и академик Велибор Глигорић;
1907. године рођен је сликар и академик Петар Лубарда;
1967. године умро је књижевник и академик Вељко Петровић;
1987. године умро је архитекта, професор и академик Бранислав Којић;
2006. године умро је Војислав Ђурић, историчар књижевности, академик и универзитетски професор.