АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умрла је књижевница Милица Јанковић

На данашњи дан, 27. јула 1939. године умрла је једна од најзначајнијих српских предратних књижевница, Милица Јанковић. Рођена је 23. новембра 1881. године у угледној трговачкој породици у Пожаревцу, али је, због развода родитеља, убрзо са мајком, сестрама и братом отишла у Велико Градиште, где је завршила основну школу. После тога се доселила у Београд и похађала Вишу женску школу, а такође је завршила и Сликарску школу. Постала је наставница цртања, и у том звању се запослила у Вишој женској школи у Крагујевцу. Студирала је затим руски језик и путовала у Минхен ради усавршавања у сликарству, а у том периоду почела је и да обољева од туберкулозе и реуматизма. Након Првог светског рата била је наставница цртања у Другој женској гимназији, али је због напредовања болести превремено пензионисана. Од средине друге деценије прошлог века, Милица је, нажалост, већину времена проводила на лечењу по бањама, на мору или у иностранству, а угледне личности домаће књижевне сцене, попут Исидоре Секулић, Симе Пандуровића, Владимира Ћоровића, Десанке Максимовић и других, учествовали су на књижевним вечерима на којима је прикупљана помоћ за њено лечење. У свом књижевном раду она је, и поред тога што је скоро две последње деценије живота била везана за кревет, била изузетно активна. Писала је песме, приповетке за одрасле, омладину и децу, романе, путописе, скице, пригодне чланке, књижевне и уметничке приказе, а њена дела била су међу најчитанијима у међуратном периоду, па је сарађивала и са најзначајнијим часописима и новинама тог времена, као што су „Српски књижевни гласник“, „Дело“, „Босанска вила“, „Политика“, „Летопис матице српске“ и други. Нека од њених многобројних дела су збирка приповедака Исповести и романи Пре среће и Плава госпођа, а бавила се и превођењем, те су о њеном стваралаштву позитивно писали, поред већ поменутих књижевника, и Јован Скерлић и Станислав Винавер. Милица Јанковић преминула је у Нишкој бањи и сахрањена је у Београду, а од ње су се на сахрани својим говорима опростили тадашњи великани српске књижевности.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1872. године рођен је композитор, диригент и педагог Станислав Бинички;
1899. године рођен је књижевни и позоришни критичар и академик Велибор Глигорић;
1907. године рођен је сликар и академик Петар Лубарда;
1967. године умро је књижевник и академик Вељко Петровић;
1987. године умро је архитекта, професор и академик Бранислав Којић;
2006. године умро је Војислав Ђурић, историчар књижевности, академик и универзитетски професор.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

800px-Црква_у_Дубљу
Претходни чланак

Битком на Дубљу завршен је оружани део Другог српског устанкa

740full-vlasta-velisavljevic
Наредни чланак

Рођен је глумац Власта Велисављевић