ЉудиНа данашњи дан

Умрла је балерина и кореограф Вишња Ђорђевић

На данашњи дан, 28. септембра 2017. године у Београду је умрла балерина и кореограф Вишња Ђорђевић.

Рођена је 2. октобра 1938. године у Панчеву, да би након завршене Средње балетске школе Лујо Давичо постала солиста Балета београдског Народног позоришта.

Поред бројних улога на сцени свог позоришта, гостовала је и на многим другим сценама широм света, посветивши се након завршетка играчке каријере педагошко-репетиторском раду.

Једно време је била уметнички директор Хрватског народног казалишта у Сплиту, директор Балета Народног позоришта у Београду, једна од оних који су обновили рад УБУС-а и иницијатор оснивања Фестивала кореографских минијатура.

Вишња Ђорђевић, која је за свој рад добила многе награде и признања, кремирана је на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1833. године рођен је политичар, економист и почасни члан Српске краљевске академије, Владимир Јовановић;
1880. године умро је мајор српске војске и четнички војвода Војислав Танкосић;
1914. године умро је композитор Стеван Стојановић Мокрањац;
1930. године рођен је редитељ и један од најзначајнијих српских историчара филма Дејан Косановић;
1944. године јединице Црвене армије у Другом светском рату су, на основу југословенско-совјетског договора, прешле у Србију;
1949. године Москва је једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље источног блока;
1981. године умрла је филозоф, књижевник и прва жена доктор наука на Београдском универзитету Ксенија Атанасијевић;
2018. године умро је глумац Предраг Ејдус.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

1555508_646091405447162_406704532_n
Претходни чланак

ГОСПОДАРСКА МЕХАНА

Наредни чланак

Теодор Метохит: У МИЛУТИНОВОМ ДВОРУ (1298)