АктуелностиЉудиНа данашњи дан

У Марсеју је убијен краљ Александар Карађорђевић

На данашњи дан, 9. октобра 1934. године, двадесетак минута после 16 часова, у Марсеју је приликом званичне посете Француској извршен атентат на краља Аександра Карађорђевића. Организатори атентата били су Павелићеве усташе и припадници ВМРО-а, који су имали подршку Мусолинијеве Италије, а обучавали су се у Мађарској, на имању удаљеном десетак километара од југословенске границе. Пошто су од мађарске тајне службе добили лажне чехословачке и мађарске пасоше, план је био да двојица атентатора, Черноземски и Краљ, сачекају краља Александра у Марсеју, а друга двојица, Рајић и Поспишил, у Паризу, где би акција била поновљена у случају да напад у Марсеју пропадне. Постоје подаци да је и југословенска обавештајна служба имала информације о припреми атентата, те да је о томе био обавештен и амбасадор у Паризу, који је тражио да се одустане од искрцавања у Марсеју, али је краљ то наводно одбио. У 16 часова, уз почасну топовску паљбу из Старе луке, означено је свечано пристајање разарача „Дубровник“, па је након краће церемоније ступања краља на француско тло, праћена коњаницима кренула свечана поворка аутомобила. Маса људи на тротоарима била је одвојена од коловоза „живом оградом“ од полицајаца, а краљ је седео на задњем десном седишту луксузног аутомобила, у друштву француског министра иностраних послова Луја Бартуа. Из гомиле је изненада искочио Черноземски са букетом цвећа у рукама, испод кога је држао пиштољ. Букет је брзо бацио и скочивши на папучицу аутомобила почео да пуца у краља и остале у аутомобилу. Атентатор је савладан и још истог дана је умро у канцеларији француске службе безбедности од рана задобијених током атентата. Нажалост, мало после 17 часова ранама је подлегао и краљ Александар, као и министар Барту. Остала тројица атентатора су похапшена и осуђена на доживотну робију, док је Павелић у одсуству осуђен на смрт, но пошто Италија није хтела да га изручи Франсцуској, он је умро тек четврт века касније у Мадриду, након што је био поглавник НДХ у којој је током Другог светског рата на најокрутније начине смрт нашло стотине хиљада људи.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године рођен је научник, проналазач, академик и добитник Пулицерове награде, Михајло Пупин;
1892. године рођен је књижевник, дипломата, академик и добитник Нобелове награде за књижевност, Иво Андрић;
1895. године рођен је музичар и диригент Властимир Павловић Царевац;
1915. године умро је песник Велимир Рајић;
1936. године рођена је рукометашица, тенисерка и тениски тренер Јелена Генчић;
1944. године почела је Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата;
1996. године умро је драмски писац Александар Поповић;
2012. године умро је вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар визуелних уметности Коста Богдановић.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

kosarka
Претходни чланак

Одиграна је прва кошаркашка утакмица у Београду

msusuc
Наредни чланак

Умро је професор и академик Миленко Шушић