АктуелностиНа данашњи дан

У Краљевини СХС је усвојен грегоријански календар

На данашњи дан пре једног века, 28. јануара 1919. године, Краљевина СХС, а самим тим и Србија, је прешла на рачунање времена по грегоријанском календару.

До тада се у нашој земљи, како у световном тако и у црквеном животу користио јулијански календар, који Српска православна црква користи и данас, и због чега долази до бројних неслагања у обележавању појединих догађа из наше историје, о чему је више пута било речи у овој колумни.

Но, кренимо редом. Старији од два календара, јулијански, који је израдио астроном Сосиген из Александрије, увео је римски војсковођа и диктатор Гај Јулије Цезар, 45. године пре наше ере. По том календару је узето да Земља обиђе један круг око Сунца за 365 дана и 6 часова, па је зато на сваке четири године уведена преступна година (6 сати по четири пута је тај један дан у фебруару сваке четврте који је убачен).

Ипак, нашој планети је у истину потребно око 11 минута и 14,75 секунди мање, што на периоду од 128 година доводи до једног дана заостатка.

Ова разлика је примећена на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, и тада је поред осталог одлучено да се избаце три дана која су се од увођења календара до тог тренутка накупила. Астрономска и календарска година су тако наизглед доведене у ред у том тренутку и Земља је наставила да кружи око своје звезде, а хришћани су наставили да рачунају време по старом античко-римско-египатском календару који је све више каснио.

Разлика је до XVI века порасла на десет дана, што су многи примећивали на годишњим добима, па су извесни физичари и астрономи на то скренули пажњу папи Гргуру XIII, који је 1582. године прихватио њихов предлог, прешао са 4. на 15. октобар, и обзнанио реформу јулијанског календара, данас познату као грегоријански календар.

Ова исправка је приближила стварно кретање Земље са рачунањем протока времена тако што је решено да, за разлику од онога како се рачунало до тада по јулијанском календару, не буде свака четврта година преступна, већ да оне које су дељиве са 100, а нису са 400, не буду.

На тај начин је у 400 година број преступних смањен са 100 на 97, па се на годишњем нивоу трајање тропске године приближило нашем рачунању на само око 26 секунди заостатка, што значи да ће се дан заостатка јављати тек на сваких 3225 година, уместо на 128, што је по јулијанском случај. Овај измењени календар су прво прихватиле земље над којима је папа имао јурисдикцију, дакле оне католичке, потом протестантске, док су православне (али не ни наша црква ни држава), прихватиле до сада најпрецизнији календар, онај који је дело нашег научинка Милутина Миланковића, али о томе ћемо мало касније.

Да се вратимо сада век уназад. Када је формирана Краљевина СХС, поред многих других проблема због разлика у историјском, верском и културном развоју различитих њених делова, велики проблем, пре свега економски, је био и усклађивање календара.

Зато је, као и услед савезништа у недавно завршеном Великом рату са европским земљама које су већином време рачунале по грегоријанском календару, као и јер је знатно прецизнији од јулијанског, одлучено да и наша држава пређе на њега, док је Црква остала да се придржава старог.

Међутим, и српски интелектуалци су још од краја XVIII века уочавали све већи проблем јулијанског календара, па је након многих људи који су се тим проблемом бавили, Милутин Миланковић на основу радова математичара и физичара Максима Трпковића, 1923. године на Свеправославном конгресу у Цариграду, као члан Српске православне делегације, предложио Ревидирани јулијански календар, познат и као Нови или Миланковићев календар.

Он је избацио тринаест дана, колико је тада било, а и сада је, заостајање јулијанског календара, али је увео да ће године дељиве са 100 бити преступне само онда када је број њихових векова дељив са 9, уз остатак од 2 или 6.

И овај календар није савршен, али је он приближио космичко кретање нашег света и наше мерење тога на само 2,75 секунде годишње, те ће до дана закашњења доћи тек после 31.418 година, а велико је питање шта ће од Плаве планете и живота на њој до тада остати.

У сваком случају, Миланковићев календар су четири године након што је наша држава прешла на грегоријански календар, прихватиле Васељенска патријаршија, Александријска, Румунска, Бугарска, Грчка и Кипарска православна црква, а најнетачнији антички јулијански календар су до даљњег задржале Антиохијска, Јерусалимска, Грузијска, Руска и предлагач календара Српска православна црква.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1812. године рођен је државник Илија Гарашанин;
1857. године рођен је политичар и државник Стојан Протић;
1886. године умро је песник, правник и политичар Јован Суботић;
1898. године рођен је сликар Милан Коњовић;
1943. године рођен је глумац Миодраг Андрић, познатији као Љуба Мољац;
1957. године рођена је глумица Мирјана Карановић;
2001. године умро је диригент и композитор Боривоје Симић;
2003. године умро је фудбалер и тренер Милош Милутиновић;
2006. године умро је књижевник, песник и телевизијски аутор Душко Трифуновић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

49501683_1430176427119720_585803358439211008_n
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

СЈЗ
Наредни чланак

Tреба ли нам глагол ТРЕБАТИ?