AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

U ČAROBNOM KRUGU SRPSKOG NARODA

[…] Čovek omanjeg rasta, ispod šezdeset godina, u vrlo dugačkom kaputu na struk i visokim čizmama, leva mu noga podignuta pa se oslanja kolenom na „štulu”, zbog čega mora da ide lagano, kako niko ne ide; lice mu je jedno od onih lica što se mogu videti samo u Ukrajini i Srbiji; nekako trouglasto, ispalih jagodica, upalih, malih, kestenjastih, sjajnih očiju, koje retko kad da nisu oborene u zemlju, i širokih polusedih obrva i brkova, što daje tom licu nekakav surov izraz. Po tim osobinama lako je poznati Vuka Stefanovića Karadžića, lako ga je razlikovati od stotinu drugih više ili manje originalnih lica, koja privlače na sebe pažnju u Beču.

On odavno drži mali stan od tri sobe u Landstrasse, u Ober-Reissner Gasse. Ulazite u malo dvorište, zatim u trem, popnete se uz stepenice, nadesno, zvonite, upitate: „Ist der Herr Doctor zu Hause?”, dobijete odgovor: „Belieben Sie nur herein zu spazieren”, pa kroz spavaću sobu, punu postelja i posteljica, gde spazite i njegovu dobru, ljupku ženu, i troje dece, uđete u majušni kabinetić. Tu on sedi na sofi, za stolom pretrpanim svakojakim hartijama i knjigama, u divnoj srpskoj kapi, s brojanicama u rukama, dok štula dostojanstveno stoji kod svoje noge. Vuk vas dočeka prosto ali ljubazno, ili, bolje reći, srdačno. Namestivši vas da sednete, u čemu mora sudelovati i njegova štula, on vas zamoli da ostane pod kapom – ne zato što mu dugačka, retka kosa jedva pokriva glavu, već zato što su Srbi navikli da svugde i uvek ostaju pod kapom, pa je zbog te navike postao odveć osetljiv prema nazebu. Možete s njim govoriti nemački, ruski, srpski; razumeće vas ako počnete govoriti češki ili poljski. Nemački i ruski govori dobro, ali ako vam srpski nije potpuno nepznat, zamolite ga da govori svojim maternjim jezikom. On neće govoriti ružnom mešavinom szaroslovenskog, ruskog i srpskog, već živim narodnim jezikom. Tada ćete videti da svaki narodni, prostonarodni govor, kad njim upravlja pamet i osećanje znalca, postaje sposoban da izrazi sve štogod hoćete, i sve u narodnom duhu. Ako ga želite poznati iz razgovora, počnite govoriti s njim o Srbima, njihovom životu i običajima, njihovim uspesima, o čemu hoćete srpskom, oživljavajući sve više i više, i oživljavajući i vas svojim prostim ali punim dubokog smisla pričanjem, on vas uvodi u čarobni krug srpskog naroda, kao u neki nov, pa ipak vašoj duši poznati, nefantastičan svet. Čuvši ga nekoliko puta kako priča o Srbima, vi ćete početi toliko isto voleti Srbe koliko i poštovati njega samo zbog njegove ljubavi prema njima i zbog toga što ih poznaje u svim mogućim odnosima. […]

(1844)

Izmail Ivanovič Sreznjevski

Preveo sa ruskog: Golub Dobrašinović

 

Izvor: Sreznjevski 52000: Izmail Ivanovič Sreznjevski, „U čarobnom krugu srpskog naroda” [preveo sa ruskog G. Dobrašinović], u: SERBIA : srpski narod, srpska zemlja, srpska duhovnost u delima stranih autora : pesme i poeme, pripovetke, romani, drame, putopisi, besede, dnevnici, memoari, eseji, pisma, zapisi [odabrali i priredili: R. Damjanović, N. Tomić i S. Ćosić], Beograd: „Itaka”, str. 47–48.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

slobodansotirov
Prethodni članak

Rođen je slikar Slobodan Sotirov

taranovski
Naredni članak

Umro je ruski pravnik i istoričar Teodor Taranovski