АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

У ЧАРОБНОМ КРУГУ СРПСКОГ НАРОДА

[…] Човек омањег раста, испод шездесет година, у врло дугачком капуту на струк и високим чизмама, лева му нога подигнута па се ослања коленом на „штулу”, због чега мора да иде лагано, како нико не иде; лице му је једно од оних лица што се могу видети само у Украјини и Србији; некако троугласто, испалих јагодица, упалих, малих, кестењастих, сјајних очију, које ретко кад да нису оборене у земљу, и широких полуседих обрва и бркова, што даје том лицу некакав суров израз. По тим особинама лако је познати Вука Стефановића Караџића, лако га је разликовати од стотину других више или мање оригиналних лица, која привлаче на себе пажњу у Бечу.

Он одавно држи мали стан од три собе у Landstrasse, у Ober-Reissner Gasse. Улазите у мало двориште, затим у трем, попнете се уз степенице, надесно, звоните, упитате: „Ist der Herr Doctor zu Hause?”, добијете одговор: „Belieben Sie nur herein zu spazieren”, па кроз спаваћу собу, пуну постеља и постељица, где спазите и његову добру, љупку жену, и троје деце, уђете у мајушни кабинетић. Ту он седи на софи, за столом претрпаним свакојаким хартијама и књигама, у дивној српској капи, с бројаницама у рукама, док штула достојанствено стоји код своје ноге. Вук вас дочека просто али љубазно, или, боље рећи, срдачно. Наместивши вас да седнете, у чему мора суделовати и његова штула, он вас замоли да остане под капом – не зато што му дугачка, ретка коса једва покрива главу, већ зато што су Срби навикли да свугде и увек остају под капом, па је због те навике постао одвећ осетљив према назебу. Можете с њим говорити немачки, руски, српски; разумеће вас ако почнете говорити чешки или пољски. Немачки и руски говори добро, али ако вам српски није потпуно непзнат, замолите га да говори својим матерњим језиком. Он неће говорити ружном мешавином сзарословенског, руског и српског, већ живим народним језиком. Тада ћете видети да сваки народни, простонародни говор, кад њим управља памет и осећање зналца, постаје способан да изрази све штогод хоћете, и све у народном духу. Ако га желите познати из разговора, почните говорити с њим о Србима, њиховом животу и обичајима, њиховим успесима, о чему хоћете српском, оживљавајући све више и више, и оживљавајући и вас својим простим али пуним дубоког смисла причањем, он вас уводи у чаробни круг српског народа, као у неки нов, па ипак вашој души познати, нефантастичан свет. Чувши га неколико пута како прича о Србима, ви ћете почети толико исто волети Србе колико и поштовати њега само због његове љубави према њима и због тога што их познаје у свим могућим односима. […]

(1844)

Измаил Иванович Срезњевски

Превео са руског: Голуб Добрашиновић

 

Извор: Срезњевски 52000: Измаил Иванович Срезњевски, „У чаробном кругу српског народа” [превео са руског Г. Добрашиновић], у: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], Београд: „Итака”, стр. 47–48.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

slobodansotirov
Претходни чланак

Рођен је сликар Слободан Сотиров

taranovski
Наредни чланак

Умро је руски правник и историчар Теодор Тарановски