Тврђава у Бачу подигнута је на острву између реке Мостонге и једног од њених рукаваца, на западној страни истоименог насеља, у близини Дунава и границе са Хрватском. Једна је од најстаријих у Србији, а позната је и као највећа тврђава тог времена у Панонији. Тврђава је саграђена у периоду између 1338. и 1342. године, за време владавине угарског краља Роберта Анжујског и представља најбољи очувани средњовековни војни комплекс у Војводини. Сам географски положај, као и други природни, затечени услови омогућили су развој Бача као регионалног војног, административног, трговинског и религиозног центра. Поред неспорних историјских вредности овај локалитет битан је и због изузетно природног наслеђа.

Сама тврђава припада типу „воденог града”, осмишљеног да се одбрани у мочварним, равним теренима. Шири комплекс насеља у чијем северном делу се налазио замак, издвојен воденим ровом, био је опасан земљаним бедемима са палисадама и имао је зидану капију према истоку. До тврђаве, опасане реком, долазило се покретним мостовима. Класична средњовековна тврђава, која је данас већим делом у рушевинама, представља споменик културе од изузетне важности и једини је локалитет под заштитом УНЕСКО-а на територији Војводине. Узимајући у обзир изузетан значај овог локалитета, као и разноврсност културне баштине, везе са очуваним природним пределима и историјску важност, Бач је валоризован као аутентичан споменик изузетних универзалних вредности. И поред тога, тврђава није довољно истражена, нити је туристички промовисана у одговарајућој мери.

ДАНАШЊИ ЗНАЧАЈ БАЧА

Тврђава Бач са насељима Бођани, Плавна и Карађорђево, валоризацијом и разматрањем градитељског наслеђа, класификована је као наслеђе од изузетног значаја у категорији органских и реликтних културних предела. У укупној процени и развојно-перспективној целини сегменти различитих врста наслеђа представљени су као споменици, који са непосредном околином чине овај јединствен културно-предеони амбијент. Бач је процењен као веома истакнуто место средњег века, седиште жупаније и општине. Споменици архитектонског наслеђа су Фрањевачки самостан из 12. века, тврђава Бач из 14. века, као и српски православни манастир Бођани из 15. века.

Област Бача, кога окружују шуме, баре и мочваре, окарактерисана је као природни резерват, са својим специфичним екосистемима, стаништима природних реткости и угроженим врстама. Ту се још налазе и археолошка налазишта, која потврђују присуство човека и његову употребу мочварног земљишта кроз векове.

Од некадашњег града Бача, данас је остао само један споменик сачуван у целости – фрањевачка црква, која је изграђена за време династије Арпадовића као темпларски храм, а обновљена је у 18. веку као самостан. Археолози су у 19. веку на горбљу око цркве пронашли остатке великог, некада декорисаног храма. Такође, на путу према Букину (данашње Младеново) открили су остатке стражарнице, у чијој близини се налази капела Светог Антала. Према народном веровању, ову капелу је изградио Демер-паша као израз захвалности једном од бачких монаха, који је са ока његовог сина одстранио некакву мрену. Археолози су тада проучавали и место са остацима парохијског дома, где су пронашли много цигала из римског периода, што је узимано као доказ да се ту некада налазио римски шанац. Ово очувано градитељско наслеђе, изграђено у периоду 12–19. века, услед стилских утицаја романике, готике, ренесансе и византије, као и исламске уметности и барока, дефинитиван је доказ разноликости и преплитања култура које повезују Балкан са западном Европом.

Тврђава Бач садржи изузетне универзалне вредности и задовољава бројне критеријуме због којих је на Листи светске културне баштине. Изузетан је пример архитектонског ансамбла и пејзажа, који илуструје одбрамбеним системом, прилагођеним мочварном земљишту који осликава готичке и ренесансне утицаје. Такође, изузетан је пример традиционалног насеља, употребе земљишта, а представља и културу људске интеракције са окружењем. Бач је пример који представља значајан еколошки и биолошки процес еволуције и развоја земљишта, свеже воде, обалских екосистема и заједнице биљака и животиња. У окружењу шума, бара и мочвара делови општине Бач су проглашени природним резерватом (Врањак и Ристовача), стаништем ретких птица (патка њорка, Aythya nyroca) и других животиња и биљака. Пространи мочварни предели представљају природну баштину која је изложена неконтролисаној експлоатацији.

Такође, тврђава Бач има и бројне везе са догађајима, текућим традицијама, идејама, веровањима, уметничким и књижевним делима изузетног и општег значаја. Арапски географ Ал-Идриси обележио је Бач у својој мапи света још 1154. године, описујући га као познато и велико насеље. Историјски извори указују на многобројне историјске личности које су посетиле Бач, попут визанитјског цара Манојла Комнина, више уграских краљева, значајног калочког надбискупа Петра Варадија и султана Сулејмана Величанственог. У касном 15. веку стамбена палата тврђаве Бач оснива значајну библиотеку, која је у својој ризници бројала књиге писане на неколико светских језика, у власништву хуманисте надбискупа Петра Варадија.

Природно и културно грађевинско наслеђе какво су тврђава Бач са насељима Бођани, Плавна и Карађорђево требало би да буде важан ресуср недовољно развијених локалних заједница, који може да пружи реални потенцијал убрзаном решавању бројних локалних проблема. Започете активности, као и добијени резултати у оквиру пројекта заштите Векови Бача, обезбеђују праксу и језгро за управљање културном баштином, али и за развој и начине планирања.

Даља истраживања су потребна како би се сазнали и открили сви стари путеви, мостови, луке и насипи, као и везе са десном обалом Дунава. Досадашња открића су помогла бољем упознавању и разумевању културе настале на овој граници Подунавља, која нам открива живот заједница источњачког и западнохришћанског света.

Извор: Вуковић и др. 2017: Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, Тврђаве на Дунаву, Нови Сад – Београд: „Прометеј” – Природно-математички факултет – Радио-телевизија Србије, 21, 32–33.