АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиКуће и зграде

ТВРЂАВА ПОНТЕС

Понтес, једна од најважнијих римских локација дуж Дунава, представља комплекс који се састоји од остатака Трајановог моста и мале помоћне тврђаве, којом је Трајан штитио приступ своје војске на десној обали Дунава. Антички и рановизантијски каструм Понтес налази се на високој обали Дунава, наспрам румунске тврђаве Дробета, која је имала исту намену, а по којој је добила још једно име – Трансдробета. Као и истовремено грађена оближња тврђава Диана, споменик је културе од изузетног значаја.

Утврђење је изграђено у исто време кад и Трајанов мост – између Првог и Другог дачког рата 101–106. године. Реконструисана је током наредних векова, али је сачувала свој првобитни изглед, карактеристичан за римске помоћне фортификације из Трајановог времена. То су тврђаве грађене од камена, четвороугаоног, готово квадратног облика, са заобљеним угловима. На овим угловима, с унутрашње стране бедема, куле су квадратне. Северна капија / praetoria и Јужна капија / portia decumana постављене су на половини дужине бедема. Унутрашњи простор је, како је то било уобичајено за оно време, издељен аксијалним осама, док је у центру пресека ове две главне улице зграда главног штаба – principium. Величина града Понтеса износила је 112 * 120 метара. У архитектури доминира фаза за време цара Тројана, а све касније модификације нису промениле изворни глобални концепт. Поправке су обављене у време Марка Аурелија и Септимија Севера.

Након што су се Византијци повукли из Дакије, и мост изгубио своју сврху, па и горњу конструкцију, и Понтесова тврђава изгубила је свој значај и углавном је напуштена. На овом подручју развило се насеље Лимитана. Тврђава је реконструисана током Јустинијанове обнове Лимеса, али није трајала дуго. Нема трагова окупације након аварске инвазије у 6. веку.

Прокопије из Цезарије, кад пише о изградњи ове тврђаве и моста, наводи да је римски цар Трајан, импулсиван и енергичан, испуњен немиром јер његово царство није безгранично већ ограничено реком Дунав, жарко желео да га премости да би могао да га пређе, али и да не би било препреке за његову борбу против варвара. Наводи такође да Римљани нису имали пуно користи од њега јер је уништен поплавама и зубом времена. Помиње такође да је Трајан истовремено саградио две тврђаве, на свакој страни Дунава по једну, и да је тврђава на десној страни названа Понтес према називу за мост на латинском језику. Међутим, како су бродови достизали до те тачке, река више није била пловна због остатака моста који су ту лежали. Због тога су присилили реку да промени свој ток и да иду обилазницом. Обе тврђаве су доста претрпеле како због временских прилика, а још и више од напада варвара. Како пише Прокопије, цар Јустинијан је обновио Понтес темељним несавладивим зидинама и тако поново успоставио сигурност у овим крајевима. Међутим, цар није био заинтересован за обнову тврђаве с друге, леве стране реке, препуштајући је варварима.

http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/kulturno-nasledje/arheoloska-mapa-dunava/kostol—pontes–transdrobeta.87.html

Остаци тврђаве и други налази

 

Досадашњим радовима су у целости откривени и конзервирани северни и источни бедем, већи делови западног и јужног бедема, све четири капије, шеснаест од осамнаест кула, колико се претпоставља да их је било, делови главнокомандујуће зграде / principia, радионице, магацини. После знатних оштећења током 2. века, почетком 3. века, за време династије Севера и током каснијег периода, уследиле су значајније обнове и преправке свих структура тврђаве. Тврђава је, као и римски лимес и царство у целини, претрпела велика разарања, у сукобима са Готима и Хунима, у 4. и 5. веку.

На овоме положају, на основу печата на опекама, знамо многе војне јединице које су боравиле у време градње моста. У овоме утврђењу било је опека са печатом V Macedonica, Legio VII Claudia, IIII Flavia, HIII Gemina, Coxors I Cretum, Cohors II Hispanorum, Cohors IIII Britonum, Cohors I Antihonsium, Britonum, Cohors I Antiohensium, а налажене су и са печатом Diana, Drubeta и Transdrubeta (радионице).

Године 1850, код Трајановог моста / Понтеса, рибари су пронашли одлично очувану бронзану главу, која је, највероватније, део групе скулптура изнад улазног портала моста из 1. или 2. века, на којој се претпоставља да је представљен Трајанов отац или сам Трајан. Једна је од најбољих примера римске скулптуре у Мезији. Скулптура је власништво Народног музеја у Београду, док је у Археолошком музеју Ђердапа у Кладову изложена копија оригинала у бронзи. На изложби у истом музеју могу се видети и римске опеке које су пронађене крај Трајановог моста, а које су се користиле за његову градњу, као и већа репрезентативна мермерна скулптура Јупитера на трону, са посветом на бази, датована у 2. односно 3. веку, као и налази из средњег века, као што су посуде од глине и накит, такође са ове локације, из словенског насеља подигнутог изнад напуштене тврђаве, око 900/1.000 година касније.

 

Трајанов мост

 

Монументални мост био је једно од чуда архитектуре и највећи мост у антици. Пројектовао га је Аполодор из Дамаска, најпознатији архитекта свога доба, за време владавине цара Трајана између Првог и Другог дачког рата. Мост је саграђен на Дунаву у делу где протиче кроз Ђердапску клисуру, у близини данашњег села Костолац, код Кладова. Спајао је Горњу Мезију и Дакију (данашњу Србију и Румунију), две провинције Римског царства. Свечано је отворен 105. године, током Другог похода римског цара Трајана на Дачане.

Међу првима га помиње римски писац Дион Касије, који наводи да је то био камени мост са 20 стубова у води, невероватне висине од 150 римских стопа, без темеља (око 45 м), са растојањем између стубова од 170 римских стопа (око 51 м). Како је изгледао овај величанствени мост, знамо тачно и на основу рељефа сачуваног на две метопе Трајановог стуба у Риму, који је саграђен око 106–113. године на Трајановом форуму а у част победоносних похода Трајана против Дачана. Главни архитекта стуба је Аполодор, који је пројектовао и Трајанов мост.

Дужина моста изеђу две обале, која износи 1.135 метара, како је измерено током истраживачког рада на пројекту Ђердап 1982. године. Стубови на обали су зидани од камених квадера са унутрашњим језгром од квалитетне римске опеке, са јаким, каменим темељима, уз употребу веома компактне бетонске смесе (малтер са доста ситнијег шљунка, каменчића…), специјално грађених помоћу дрвених сандука-кесона.

Не зна се тачно када је мост стављен ван функције. Извори бележе да је цар Хадријан (117–137), Трајанов наследник, наредио рушење његове горње конструкције како би онемогућио упада варвара, али је вероватније да је ово била привремена мера. Тешко је замислити да није био у функцији бар повремено и у доба касне антике, у време царева Диоклецијана и Константина I. Византијски писац Прокопије обавештава да је, у његово време, у 6. веку, мост био у рушевинама. Остаци стубова Трајановог моста су конзервирани и заштићени од дејства дунавског језера, подизањем одбрамбеног загата (пројекат Ђердап). У Археолошком музеју Ђердапа у Кладову се може видети оригинална копија са Трајановог стуба, на којој је представљен Трајанов мост код Кладова (поклон италијанске амбасаде из 1969. године).

 

 

Извор: Вуковић и др. 2017: Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, Тврђаве на Дунаву, Нови Сад – Београд: „Прометеј” – Природно-математички факултет – Радио-телевизија Србије, стр.183–185.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

01-Zivojin-Peric--3---2-
Претходни чланак

Рођен је правник и професор Живојин Перић

frying-pan-cooking-pasta-tomato-877226
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ