Средњовековна раноартиљеријска тврђава Фетислам налази се на самој обали Дунава, данас са леве стране магистралног пута Текија–Кладово, западно од насеља Кладова. Њеном изградњом је употпуњена линија на том делу дунавске обале, коју су још чинили Смедерево, Кулич и Голубац. Тачан назив ове тврђаве је Фетхислам, односно турски Fethul Islam, што у преводу значи Капија ислама, али се у литератури наилази на различита тумачења ових речи, као што је Капија мира.

О Фетисламу се може наћи врло мало података. У турским изворима и тврђава и варош се називају именом Фетислам, док се у, условно речено, хришћанској грађи обе помињу као Кладово. Тек од краја 18. века усталио се назив Фетислам за утврђење, а Кладово за варош.

Тврђава је саграђена на темељима римског утврђења Занес, а чине је две засебне целине: Мали и Велики град, који се разликују по концепцији и фортификационим одликама. Сматра се да је Мало утврђење саграђено 1524. као полазиште за отоманско освајање суседних мађарских градова Северина и Ердеља, односно инвазије на Трансилванију, док је Велико утврђење подигнуто око Малог, у време аустро-турских сукоба, 1717–1739. године, кад је султан, исцрпљен дуготрјаним ратовима, био принуђен да своју пажњу поклони првенствено одбрани раније освојених територија. Бедеми Великог града додатно су ојачани око 1818.

Током релативно кратке али бурне историје историје тврђава је често мењала господара, а дефинитивно је предата српским властима 1867. године, заједно са још шест српских тврђава (Београд, Смедерево, Шабац, Ужице, Соко и Кладово), на управљање, чиме су Турци дефинитивно напустили ове просторе. Данас представља културно-историјски споменик, омиљени спортски и туристички камп-центар. Тврђава је детаљно истражена и конзервирана. Споменик је културе од великог значаја.

ТВРЂАВА ДАНАС

Под руководством Марије Радан обављена су систематска археолошка и архитектонска истраживања Малог града од 1975. до 1977. године. Обимни конзерваторски радови обављени су у време изградње хидроелектране Ђердап II, од 1980. и 1984. године. Пројекте за заштиту Малог и Великог утврђења сачинила је архитекта Гордана Симић, која је и руководила радовима.

Након што је изграђена хидроелектрана Ђердап II, тврђава Фетислам је изложена опасности од плављења или појаве подземних вода. Угрожени делови тврђаве претходно су били конзервирани а поједине зоне и делимично обновљене. Најпре је рађено на заштити утврђења, да би се затим надзидало до коте, која ће, за око 0,8 м, бити изнад нивоа будућег насутог терена.

Најзначајније интервенције изведене су у приобалном простору Малог града. Кружне куле делимично су обновљене над првим спратом, а обновљени су и сви топовски отвори у приземљу и на првом спрату, као и улази у кулу. У четвороугаоној кули рестаурирани су порта за улаз у приземље, топовске нише, а на првом спрату некадашње пушкарнице. Ојачани су куле и бедеми јер је требало да издрже притисак насуте земље, све док се ниво успона не подигне на планирану коту па се и притисци не изједначе. Пре насипања зазидани су сви отвори у кулама.

Тамо где су бедеми Великог утврђења били доста оштећени обнова се вршила неармираним бетоном и правилно клесаним каменим блоковима. У зонама где је лице бедема било мање оштећено употребљен је оригинални материјал и правилно клесани камени блокови. Обнова Дунавске капије извршена је према очуваним материјалним остацима, односно клесаним каменом. Капија је након тога затворена бетонским зидом иза камених довратника, а њена унутрашњост је насута земљом.

Радови су обухватили и санацију зида рова, узводно од Малог града, у дужини од 126 м, који је конзервиран у затеченом стању. Део овог зида, у дужини од 33 м, био је сасвим порушен. Да би се спречило продирање дунавске воде, саграђен је бетонски зид у истој ширини, па је на тај начин простор рова потпуно затворен.

Данас тврђава није довољно туристички промовисана, нити постоје садржаји који би допринели њеном свестранијем коришћењу. Потпуно је запуштена и некада уређена отворена сцена на обали Малог утврђења. Поред овог амфитеатра у склопу тврђаве постоји комплекс терена за велике и мале спортове.

Недавно је град Кладово иницирао израду пројекта коришћења и ревитализације Фетислама. Пројектом Интегрални развој туризма у општинама Кладово и Пожажена, који је одобрен кроз програм ИПА Европске уније – Прекокранична сарадња Србије и Румуније, предвиђена је израда пројектне документације за ревитализацију и реконструкцију утврђења Фетислам.

Извор: Вуковић и др. 2017: Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, Тврђаве на Дунаву, Нови Сад – Београд: „Прометеј” – Природно-математички факултет – Радио-телевизија Србије, стр. 167, 180.