АктуелностиНа данашњи дан

Турци су освојили Београд

На данашњи дан, 29. августа 1521. године Турци су освојили Београд.

Увертира тог догађаја je била смрт султана Селима 1520. године и долазак на власт његовог сина Сулејмана.

Како је био обичај, смењивање на престолу повлачило је за собом и потребу да се мировни уговори обнове, а Селим је имао уговор са Угарима који је требало да важи до априла 1522. године.

Нови султан, суочен са извесним тешкоћама по преузимању власти, већ у јануару 1521. године је послао у Будим поклисара да се уговор обнови.

Међутим, на угарском двору размишљали су о новом крсташком рату против Турака, султановом изасланику ограничавали су кретање и никако нису давали одговор.

Када је већ био мај, Сулејман је, видевши да од одговора нема ништа, одлучио да први нападне.

Замисао му је била да продре у Угарску и на бојном пољу се судари са угaрским краљем, а први на удару су били Шабац и Београд, угарска упоришта на турској страни граничних река и најповољнија места за даљи продор према средишту.

Вест о турском походу није изазвала јачање градских посада, тако да је напад у Шапцу дочекало око 400 бораца, који су после храброг отпора поклекли 10. јула, чак и пре него што је сам султан стигао.

Ту је Сулејман преко реке пребацио војску на територију Угарске, а Срем је опустошен и разорен као ретко када у својој историји. Страдали су Митровица, Сланкамен, Земун и султану је пут ка Будиму, све до Драве, био отворен.

Ипак, не желећи да за леђима оставља непријатељско утврђење, он се окренуо Београду. Ниједан од заповедника тврђеве није се затекао у граду. Није било помоћи са стране, јер је одзив угарског племства и великаша био слаб, а краљева војска се споро прикупљала.

За разлику од ранијих опсада Београда, када су Дунавом преко земљишта Срема очуване везе са осталим деловима угарске територије, сада је град био потпуно опкољен и гађан топовима са Ратног острва и са бродова, што је током августа још појачано и употпуњено све учесталијим јуришима на зидине.

Тако су Турци 8. августа успели да заузму Доњи град и варош, а посада Београда се са преживелим становништвом затворила у боље утврђени Горњи град и наставила да пружа отпор. Нападачи су почели да подземним пролазима прилазе кулама и разарају их експлозивом, као и да пребацују војску мостом преко Саве.

Иако су се јуначки бранили, број бранилаца се сваким даном све више смањивао, а глад и оскудица, пратиоци сваке дуже опсаде, као и губитак наде у долазак краљеве војске, појачавали су њихове патње.

И сам султан је за то време улагао напоре да одржи борбено расположење војске која је такође претрпела велике губитке и коју су почеле да косе болести. На крају су, доведени до крајњих граница и суочени са потенцијалном издајом, браниоци одлучили да предају град, под условом да им се дозволи слободан излазак.

Сулејман је сутрадан ушао у град, где се задржао око две недеље, одуставши од даљег продора у Угарску. Краљ Лудовик II таман је скупио војску када је султан кренуо назад, тако да до одмеравања снага на бојном пољу није ни дошло.

Браниоце ратнике Београда Сулејман је ослободио, а последица по становништво града, које су углавном чинили Срби, била је пресељење у околину Цариграда. Прича се да их је тамо одвео између осталог и зато да би одржавалали византијски водовод који је постојао у Цариграду, а који је био сличан оном београдском.

И данас у Истанбулу назив дела града, црква и Београдска шума сведоче о онима који су ту једном давно доведени.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године рођен је педагог и професор Јован Миодраговић;
1856. године рођен је генерал и војни министар Михаило Живковић Гвоздени;
1882. године рођен је историчар и академик Никола Радојчић;
1938. године рођен је књижевник Драган Колунџија;
1944. године на захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита;
1997. године умро је књижевник и драматург Велимир Лукић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

2832_kolo-srpskih-sestara-grb-logo-1903
Претходни чланак

Основано је „Коло српских сестараˮ

Marko_Car
Наредни чланак

Рођен је књижевник Марко Цар