Актуелности

Три назива једног празника – Ускрс, Васкрс, Воскрес

Један од највећих хришћанских празника је пред нама, па би било добро разјаснити какво је његово право име. Да бисмо знали да ли је Ускрс или Васкрс или Воскрес, потребно је мало заћи у културу српског народа у прошлости, а у складу са тим, и у историју језика.

На српском језичком простору од 12. до 19. века сменило се неколико језика, тачније три, од чега су два нама сада битна и оба су била везана за цркву, као водећу институцију. У питању су српскословенски и рускословенски језици. Српскословенски је трајао од 12. века, па до прве половине 17. века, када га је сменио рускословенски. Разлози су друштвено-политички – Сеоба Срба, ратови између Аустроугарске и Турске и немогућност Срба да штампају књиге на свом језику, када се обраћају Русији и прихватају њихове књиге, наравно, на њиховом језику. И рускословенски и српскословенски су потекли од истог претка – старословенског језика, те имају одређене црте исте, али и оне које су им различите. У вези са тим је данашње питање: да ли је празник Васкрс ило Воскрес?

vxskrqs

Овако се писао овај празник на најстаријем језику Словена – старословенском. Ови знакови које препознајете у тексту, а данас их нема, зову се јерови и од 12. века су добили своје рефлексе – вокале које ми данас препознајемо. Почећемо од овог –vx. Овај префикс је у српскословенском постао – ВА, а у рускословенском – ВО. Слоготворно р – rq је у српскословенском дало р, а у рускословенском ре. Дакле, применимо ли то на назив овог празника, добићемо српскословенску варијанту Васкрс и рускословенску Воскрес (хибриди који се срећу попут Воскрс или Васкрес су неправилни).

Шта ћемо са Ускрсом?

Како смо видели да овај назив не проналазимо ни у једном од ова два црквена језика, можемо отићи погрешним путем мислећи, како то лаици понекад без основе и говоре, да је то хрватски назив. Међутим, ствар је врло једноставна. Већ смо рекли да су ова два горепоменута језика црквени језици, а разумећемо, многи људи тог времена нису били писмени да би читали, а и писали на црквеном језику (поготово руском, који им је практично био страни, нематерњи). У сваком тренутку развоја црквених језика код Срба постојао је народни слој, којим се говорило у свакодневној комуникацији. Вратићемо се на префикс –vx из старословенског. Он је у народном језику просто постао – у. Слоготворно р је остало само р. Отуда долази Ускрс. Нема везе са хрватским језиком, већ, једноставно, са српским народним језиком. Потврде овога налазимо на разним местима (узгредно ћемо поменути примере попут унука и уторка, а постоје и многи други). Ако се питате зашто се само тај назив налази код Хрвата, а не и остала два, разлог је следећи: они нису били под утицајем ни српске ни руске редакције старословенског језика, односно под утицајем српскословенског и рускословенског црквеног језика, те њихове рефлексе и варијанте овог назива празника не познају. Познају само ону народну реч. Данас се рускословенски језик користи у нашој цркви, зато и користимо, мада знатно ређе, и ову рускословенску варијанту.

Да резимирамо. Када некоме желите да честитате овај празник, можете рећи све три варијанте – и Ускрс и Васкрс и Воскрес. Такође се то односи и на устаљене поздраве и отпоздраве.

ПРИРЕДИЛА: Јелена Лукић, Филолошки факултет Универзитета у Београду

ПРИРЕДИЛА: Јелена Лукић, Филолошки факултет Универзитета у Београду

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Претходни чланак

Проглашена је Савезна Република Југославија

250px-Risto_Prorokovic
Наредни чланак

Умро је писац и историчар Ристо Пророковић