АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Трагом докумената: Ошљане – село воденицâ

ЈЕДНО ВИЂЕЊЕ ВОДЕНИЦА У ОШЉАНУ

ПОГЛЕДОМ У  ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ИМОВИНЕ У СРБИЈИ

ИЗ 1863. ГОДИНЕ

Ошљане, село у приграничју са Републиком Бугарском у општини Књажевац у Зајечарском округу са 156 становника (Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији), сместило се на обалама река Клисура (Коритска), Белбрадичка и Ошљанска. На њима су се вазда градиле воденице, чак 25 дуж њихових токова је сачувано, али, данас, ни једна од њих не ради, а све оне су власништво Ошљанаца.

Реч је о воденицама на Коритској реци, или Клисура, како је називају мештани, (11 воденице на потезу од oко 5 километра, од Ошљанске до Иванске реке), Белбрадичкој реци (4 воденице) и Ошљанској реци (10 воденице на потезу од неких 2 километра, од ушћа у Клисуру па до извора Врело у Старом селу) изграђеним у низу, укупно 25, од којих је 7 у рушевинaмa, а остале су, углавном, очуване, али запуштене. Свака од воденица има и своје име (према власнику, ређе према месту нахођења).

Славујовска воденица

Славујовска воденица

Садашње воденице су „наследнице“ воденица које су биле пописане у Попису становништва и имовине у Србији из 1863. (у Протоколу Општине Ошљанске) и врло је вероватно да су неке од њих саграђене на темељима тадашњих воденица. Старост ових, садашњих, воденица датира се на крај 19. и цео 20. век.

Американска воденица

Американска воденица

Колико су воденице биле од посебног значаја за државу говори и податак да су их одржавали органи из  Секретаријата народне (Mинистарства) одбране, кадо део система Опште народне одбране и друштвене самозаштите, па су, тако, у седамдесетим годинама 20. века били изведени радови на неким од ових воденица у сврху очувања њихове погонске спремности ради задовољења потреба за брашном становништва у случају рата.

Луковска воденица реновирана од стране Министарства одбране осамдесетих година минулог века

Луковска воденица реновирана од стране Министарства одбране осамдесетих година минулог века

69265374_379114089674452_8396224832441679872_n

Данас, будућност ових воденица зависи само од нашег односа према историјском наслеђу, па, прихватајући све такво како јесте, треба наћи нови приступ и сагледати које су могућности да се очувају, у било каквом облику, јер оне представљају вредан споменик народног градитељства, преко кога су чувана техничка знања и технологија за касније нараштаје.

Американска воденица

Американска воденица

Воденице су и једно од сведочанстава богате историје села Ошљане.

Из доступних историјских докумената се види да су први помени воденица приказани у Попису становништва и имовине у Србији из 1863. године, чува се у Архиву Србије, где је пописано укупно 16 воденица.

По свој прилици, воденице су постојале и раније, зато што  су услови за њихову изградњу били задовољавајући (постојање  водотока), као и потребе за брашном за исхрану (како за људе, тако и за животиње). Вероватно, прве воденице у селу Ошљане су изграђене са досељавањем првих становника (за сада, за тај период не постоје доступни писани помени).

Попис становништва и имовине у Србији из 1863. године даје потпун приказ броја лица и имовинског стања у Србији. У одељаку из Пописа Протокол Општине Ошљанске, који говори о имовинском стању становника села, описано је материјално – имовинско стање домаћинстава (куће, плaцеви, њиве, виногради, пивнице (…), воденице и ваљавице).

Запажа се и интересантна чињеница да се јавља велики број учесника (ортака, сувласника, деоничара) у воденицама. Такође, уписано је да су ошљански домаћини ортаци (учесници) у воденицама са једним витлом (колом или каменом) и у воденицама са два витла (два кола или камена).

У Попису је забележено да има 4 учесника из Ошљана са по „1/5-та част у воденици од два витла“. Такође, записано је да има укупно 55 учесника са различитим уделом („части”) у воденицама са једним витлом; па тако:

два домаћина су власници по „1 воденице од едног витла“ – поседују целу воденицу (немају ортаке), четири су ортаци са по „1/2 воденице са едним витлом“, десет су учесници са по „1/3-ћа част у воденици вoдиници од едног витла“, седаманаест са по „1/4-та част  у вoдeници …“, два са по „1/8. част у вoдeници …“, три са по „1/5-та част у вoдeници…“, четири са по „1/6. воденице од едног витла“, пет са по „1/7-ма част у вoдeници…“, један са „1/10. вoдeнице од едног витла“, два са „1/11-та част у вoдeници…“ и један са „1/14. част у вoдeници од едног витла“.

Према томе, према броју „части” (делова) у воденицама, по збрајању, у Ошљану је постојало 15 воденица са једним витлом и једна воденица са два витла.

Места где су се налазиле воденице не могу се поуздано одредити, али се из Пописа засигурно знају тадашњи ортаци (сувласници) у воденицама и они су:

У воденици са два витла, према уделима, учесници са 1/5 су домаћини: Живан Првуловић, (Милуника удова Стојана Живановића), Јеленко Живановић, Милен Живанов.

У воденици са једним витлом, према уделима, расподела је следећа: По целу воденицу поседују: Здравко Првуловић, Никола Нешковић. Учесници са 1/2 су: Никола   Радојковић, Недељко Видојевић, Станоје Првуловић, Ђорђе Пешић. Учесници са 1/3 су: Петар Груић, Голуб  Ранђеловић, Миладин  Николић, Јован  Маринковић, Тодор  Нешић, Сава Петковић, Живко Првуловић, Петар  Здравковић, Вукадин  Нешић, Никола Нешковић.Учесници са 1/4 су: Марија (удова Спасе Јовановића), Вучко Нешић, Стојан Вучковић,Јован  Вучковић, Павле Тодоровић, Милија Првуловић, Миленко Сибиновић, Миленко  Дајановић, Јеленко М.  Дајановић, Првул  Николић, Марко Вукадиновић, Миленко Здравковић, Станоје Николић, Анта Здравковић, Субота Николић,  Миленија (удова Сибина Ђорђевића), Лека Марковић. Учесници са 1/5 су: Павле Ивковић, Јован  Тодоровић, Стојан  Радојковић, Учесници са 1/6 су: Јеленко Првуловић, Живко Петковић, Никола Вељковић, Живан  Вукадиновић.Учесници са 1/7 су: Лила Маринковић, Мита Маринковић, Јеленко Николић, Живко Петровић, Никола Младеновић. Учесници са 1/8 су: Прван Живковић, Mилош  Антанасковић. Учесник са 1/10 је: Цветко Петровић. Учесници са 1/11 су: Крста Крстић, Јован  Николић. Учесник са 1/14 је: Гојко  Стојковић.

Треба истаћи да смањење удела („части”) у воденици јесте, најчешће, последица деобе између наследника, или, ређе, продајe дела „части”; ретко су ортаци у почетку градње били многобројни (најчешће 4,  ређе 8 или 16; па, сходно уобичајеној подели на „части“ (делове) у воденици: 1/2  оке одговара половини, 1 литра четвртини, 50 драма осмини и 25 драма шеснаестини воденице); остале поделе настајале су, у зависности од броја учесника у изградњи, као: 1/3 воденице (3 ортака), 1/5 (5 ортака), 1/7 (7 ортака), 1/11 (11 ортака), а удели 1/6, 1/10 и 1/14 воденице и деобом полазних удела од трећине (1/3), од петине (1/5) и од седмине (1/7).

Из приказаног се закључује да је од укупног броја носилаца домаћинства – 152, њих 55, или скоро свако треће домаћинство било сувласник у некој од 16 воденица, колико је забележено у Попису. У односу на укупан број становника – 947 житеља – ових 55 власника чини да на сваких двадесет становника приближно је припадала по једна воденица.

Значи, постојање 25 воденица на тако малом простору, у атару села Ошљане, данас, није случајна појава.

Пише: Борислав Г. Соколовић

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

963585_64_Milica_oko_1955
Претходни чланак

Рођена је костимограф и професор Милица Бабић

masic
Наредни чланак

Рођен је архитекта, графички дизајнер и издавач Слободан Машић