АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ТРАГИЧНА СМРТ ВЕЛИКОГ БЕОГРАДСКОГ НЕИМАРА

Барон Никола Доксат де Морез, пореклом Швајцарац из бернског кантона, био је познат градитељ и теоретичар из области ратовања и војне архитектуре. Његови преци су из Француске као хугеноти због верских прогањања били присиљени да пребегну у слободне крајеве на Женевском језеру. За своју верну службу претходно су добили племићку титулу од цара Фердинанда III и постали су господари од Деморета. Војничку каријеру Никола је започео са 17 година ступивши у холандски одред код свог ујака, са којим је учествовао у борбама за шпанско наслеђе. Због интересовања за картографију, градњу утврђења и вођење рата, направио је паузу од две године да би у Лозани допунио своја математичка и техничка знања.

Нешто касније ступио је у службу код кнеза покрајине Фалц (1707) и учествовао у борбама и опсадама у Холандији, при чему је израђивао планове напада и исцртавао скице терена по налозима различитих генерала. Запазивши његове квалитете, узео га је у службу чувени лотариншки гроф Мерси, царев генерал, и поставио за свог првог ађутанта. У рату са Турцима главнокомандујући царске војске Еуген Савојски (1663–1736) у борбама за заузимање Петроварадина и Темишвара запазио је Доксата, који се у тим борбама показао као велики јунак задобивши бројне ране, али и као одличан зналац градње шанчева. Наводно је од тада Доксат  у Еугену Савојском добио великог заштитника против све већег броја противника у Дворском ратном савезу због свог брзог напредовања у служби, али вероватно и због протестантске вере и порекла.

Поред војничке храбрости, Доксат се нарочито прославио изградњом утврђења. Он је утврдио Коморан, Петроварадин, Карлсбург у Румунији, Брод у Славонији, Сегедин, Арад и Рачу на Сави. Најдуже се бавио поновном изградњом Београдске тврђаве, која је комплетно била његово дело. Године 1733. произведен је у чин генерал-мајора. Међутим, после смрти принца Еугена 1737. године, његови наследници у врху Дворског ратног савета нису више морали да крију своју нетрпељивост према Доксату. Наводно су му пребацивали, између осталог, и да је сувише новца трошио на Београдску тврђаву.

У војном походу против Турака 1737. године, као заповедник пешадијског и коњичког пука, освојио је многе турске положаје, па и тврђаву Ниш, где је постављен за команданта града. Након што су Руси напустили савез са аустријском царском војском, са 20.000 војника су опколили Ниш и тражили хитну предају и напуштање града. Доксат и његови официри су проценили да са 2.000 војника не могу одбранити град који је био слабо утврђен, при чему је и фелдмаршал гроф Зекендорф повукао главнину војске у правцу Београда, па су одлучили да предају град под условима да га напусте са свим војницима и под пуним наоружањем. Међутим, Двор је његову предају сматрао издајом и осудио га на смрт. Сам Доксат је писао: „Убеђен сам да је све интриге предузела група око маршала Фон Зекендорфа да би ме уништила.” Верује се и да су клер и језуити тражили да „отпадник” буде погубљен. По неким мишљењима, његовим погубљењем требало је да се прикрије тачна локација тајних пролаза који су водили у тврђаву и из ње.

Погубљен је пред великом Александровом касарном у Београду, на почетку данашње Кнез Михаилове улице. Остала је прича да је џелат тек у четвртом покушају осуђеном „откинуо главу”, а да је Доксат пред само погубљење узвикнуо на француском: „О тврђаво, ја сам те саградио а ти ми сад одузимаш живот.”

ФОТО: Remi Jouan

ФОТО: Remi Jouan

Доксат де Морез сматра се и градитељем тренутно најстарије куће у Београду, у Улици цара Душана број 10, саграђене 1724–1727. године у барокном стилу.

 

Извор: Вуковић и др. 2017: Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, Тврђаве на Дунаву, Нови Сад – Београд: „Прометеј” – Природно-математички факултет – Радио-телевизија Србије, стр. 90.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

paskaljevic
Претходни чланак

Рођен је редитељ Горан Паскаљевић

Наредни чланак

Рођен је свештеник, књижевник и историчар Павле Стаматовић