AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

TODORCI: SLOVENSKA MEŠAVINA LJUDI I KONJA

Todorci su nevidljiva demonska bića. Zamišljena su u obličju konja, belih ili crnih (češće belih), ili u obličju jahača-konjanika. Vođa im je hromi Todor ili pak Todor jahač hromog belog konja.[1] Todorovi konji udarcima kopita noću kažnjavaju sve koji prekrše određene zabrane koje su na snazi dok traje Todorova nedelja, Todorova sedmica. Todorcima pripada prva nedelja uskršnjeg posta, ali su oni aktivni i opasni i tokom prvog dela sledeće nedelje. Najčešći naziv ovog praznika jeste Todorica. Praznik je, navodno, dobio ime po svetitelju-ratniku Teodoru/Todoru Tironu (spaljenom 306. godine), koga narod slavi kao zaštitnika stoke, ovaca, volova i, posebno, konja.

Sudeći po etnološkoj stručnoj literaturi, Todorova nedelja, odnosno Todorci praznuju se „kod Srba u Vojvodini i Mađarskoj, kao i u severoistočnoj Srbiji; kod Bugara u Severnoj Bugarskoj, kod Vlaha u severoistočnoj Srbiji (sen-tođeri), i kod Rumuna u Banatu i u drugim krajevima Rumunije (Sin – Toader).”[2] U toku Todorove (Tudorove) nedelje svaki dan, počev od ponedeljnika, ima posebnu semantiku, i podrazumeva obavljanje posebnih radnji. Ponedeljak, Čisti ponedeljak, predstavlja pripremu za tzv. Ludi utorak, kada nastupaju Todorovi konjanici ogrnuti belim čaršavima kao mrtvačkim pokorima. U Banatu se veruje da todorci jašu bele konje. U četvrtak pridružiće im se i najopasniji konjanik, njihov vođa, Veliki Todor. Između Ludog utornika i Todorovog četvrtka narod živi u posebnom strahu nastojeći da što doslednije poštuje brojne zabrane (izlazak noću, pranje veša, itd.). U slučaju nepoštovanja zabrana, narod veruje kako će ih usmrtiti kopita konjâ gnevnih todoraca ili će im Veliki Todor zavezati creva. Negde se sedmica između Ludog utornika i utornika sledeće nedelje naziva Luda nedelja. Tokom ludih dana noću vladaju Todorovi konji, danju se praznuje stoka, u sredu ovce. U Vranjskoj Pčinji petak je posvećen konjima, a subota volovima. U Vranjskom Pomoravlju, Aleksinačkom Pomoravlju, u selima oko Sokobanje Todorova subota se slavi kao konjski velikden. Za Todorovu subotu mese se posebni obredni kolačići, negde u obličju konjskih kopita, ali (u severnoj Srbiji) i u obliku kotura koji simboliše Sunce.

Pokladni karakter Todorove subote i Todorove nedelje nesumnjivo ukazuju kako je Todorica nekada bio praznik posvećen obnovi vegetacije i svakojake plodnosti. Pokladni karakter nagoveštavali su momci nagaravljenih lica (na konjima ili ne), prisustvo muškarca prerušenog u naglašeno bremenitu ženu, pokladnog dedice sa velikim drvenim falusom.

Verovalo se da Todorovom sedmicom otpočinje novo razdoblje u agrarnoj godini. U Leskovačkoj Moravi, na primer, drže da Todor odnosi zimu i donosi leto. Plodnost nastupajuće agrarne godine može se gonetati prema Čistoj nedelji, Todorici. Tako je nastalo gatanje, zapravo iskustvena opaska: Kakva je Todorica, takva je godinica.[3] Todorci su, očigledno, povorka predaka, predvođenih hromim Todorom. Hromi Todor je varijacija, južnoslovenska varijanta brojnih hromih bogova, gospodara „donjeg sveta”, poput grčkog Hefesta, rimskog Dis Patera, germanskog Vodana, beloruskog Jarila itd. Todorci su preci koji dolaze potomcima u pomoć kako bi se vegetacija, odnosno sveukupna plodnost, što brže pokrenula. Jašu konje, htonične prenosioce duša iz tzv. našeg sveta u svet mrtvih (i obrnuto!). To je i smisao njihovih predstava na bosanskim stećcima – treba da prenesu pokojnika na „drugi svet”.

Uskrs, odnosno Vaskrs, pokretni je praznik koji počinje u prvoj nedelji posle punog meseca. Prva nedelja uskršnjeg posta može najranije da počne u ponedeljak 22. marta / 4. aprila, a najkasnije 25. aprila / 8. maja.[4] Todorova sedmica praktično pada u jednako vreme kao i rimske teoksemije. Karakteristični su beli konji, kao i beli plaštovi, kada se todorci zamišljaju u obličju konjanika. Jednako je značajna i gozba koja se pripremala Dioskurima u okviru teoksenija, kao i gozba koja se pripravlja nevidljivim todorcima i njihovom vođi, hromom Todoru.

Predstava o todorcima nastala je kao posledica mešanja kulta Dioskura, Tračkog konjanika, spasitelja na belom konju, hromog vučjeg pastira. Na balkanskim prostorima kult todoraca vezan je za nekadašnje izrazito tračko područje. Svetitelji konjanici-ratnici, Sveti Teodor Tiron i Sveti Teodor Stratilat, hrišćanski su odjek i varijacija antičkih Dioskura. Naši svetitelji ratnici iz Donje Kamenice sačuvali su uspomenu na legendarnu bratsku ljubav Kastora i Poluksa. Međutim, oni su i osobeni odjek i nastavak kulta Tračkog herosa, konjanika kome galop konja kog jaše utiče na lepršanje ogrtača koji nosi. Epski junaci, Marko Kraljević i Miloš, uzajamnom ljubavlju i srdačnim zagrljajem nastavljaju, u drugačijem kontekstu, u drugačijem žanru, kult blizanaca, Dioskura. Kabiri su pak sporedni odjek kulta blizanaca, koji na našim, balkanskim prostorima nije dostigao afirmaciju.

Nenad Ljubinković

 

Izvor: Ljubinković 2014: Nenad Ljubinković, Naši daleki preci, Kolo 106, knj. 713, Beograd: Srpska književna zadruga, str. 325–328.

[1] Veselin Čajkanović, „O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji”, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije III, Beograd: SKZ – BIGZ – „Partenon”, 1994, 118–122, 145–151.

[2] Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik, Beograd: „Zepter Book World”, 2001, 533–536, pod odrednicom Todorci.

[3] Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, pod odrednicom Todorova subota (autor odrednice je Petar Ž. Petrović).

[4] M. Nedeljković, Godišnji običaji u Srba, 248, pod odrednicom Uskrs.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Pedja
Prethodni članak

Rođen je istoričar Predrag J. Marković

HE_erdap_1_2
Naredni članak

Počela je izgradnja hidroelektrane „Đerdapˮ