АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ТОДОРЦИ: СЛОВЕНСКА МЕШАВИНА ЉУДИ И КОЊА

Тодорци су невидљива демонска бића. Замишљена су у обличју коња, белих или црних (чешће белих), или у обличју јахача-коњаника. Вођа им је хроми Тодор или пак Тодор јахач хромог белог коња.[1] Тодорови коњи ударцима копита ноћу кажњавају све који прекрше одређене забране које су на снази док траје Тодорова недеља, Тодорова седмица. Тодорцима припада прва недеља ускршњег поста, али су они активни и опасни и током првог дела следеће недеље. Најчешћи назив овог празника јесте Тодорица. Празник је, наводно, добио име по светитељу-ратнику Теодору/Тодору Тирону (спаљеном 306. године), кога народ слави као заштитника стоке, оваца, волова и, посебно, коња.

Судећи по етнолошкој стручној литератури, Тодорова недеља, односно Тодорци празнују се „код Срба у Војводини и Мађарској, као и у североисточној Србији; код Бугара у Северној Бугарској, код Влаха у североисточној Србији (сен-тођери), и код Румуна у Банату и у другим крајевима Румуније (Sin – Toader).”[2] У току Тодорове (Тудорове) недеље сваки дан, почев од понедељника, има посебну семантику, и подразумева обављање посебних радњи. Понедељак, Чисти понедељак, представља припрему за тзв. Луди уторак, када наступају Тодорови коњаници огрнути белим чаршавима као мртвачким покорима. У Банату се верује да тодорци јашу беле коње. У четвртак придружиће им се и најопаснији коњаник, њихов вођа, Велики Тодор. Између Лудог уторника и Тодоровог четвртка народ живи у посебном страху настојећи да што доследније поштује бројне забране (излазак ноћу, прање веша, итд.). У случају непоштовања забрана, народ верује како ће их усмртити копита коњâ гневних тодораца или ће им Велики Тодор завезати црева. Негде се седмица између Лудог уторника и уторника следеће недеље назива Луда недеља. Током лудих дана ноћу владају Тодорови коњи, дању се празнује стока, у среду овце. У Врањској Пчињи петак је посвећен коњима, а субота воловима. У Врањском Поморављу, Алексиначком Поморављу, у селима око Сокобање Тодорова субота се слави као коњски великден. За Тодорову суботу месе се посебни обредни колачићи, негде у обличју коњских копита, али (у северној Србији) и у облику котура који симболише Сунце.

Покладни карактер Тодорове суботе и Тодорове недеље несумњиво указују како је Тодорица некада био празник посвећен обнови вегетације и свакојаке плодности. Покладни карактер наговештавали су момци нагарављених лица (на коњима или не), присуство мушкарца прерушеног у наглашено бремениту жену, покладног дедице са великим дрвеним фалусом.

Веровало се да Тодоровом седмицом отпочиње ново раздобље у аграрној години. У Лесковачкој Морави, на пример, држе да Тодор односи зиму и доноси лето. Плодност наступајуће аграрне године може се гонетати према Чистој недељи, Тодорици. Тако је настало гатање, заправо искуствена опаска: Каква је Тодорица, таква је годиница.[3] Тодорци су, очигледно, поворка предака, предвођених хромим Тодором. Хроми Тодор је варијација, јужнословенска варијанта бројних хромих богова, господара „доњег света”, попут грчког Хефеста, римског Dis Patera, германског Водана, белоруског Јарила итд. Тодорци су преци који долазе потомцима у помоћ како би се вегетација, односно свеукупна плодност, што брже покренула. Јашу коње, хтоничне преносиоце душа из тзв. нашег света у свет мртвих (и обрнуто!). То је и смисао њихових представа на босанским стећцима – треба да пренесу покојника на „други свет”.

Ускрс, односно Васкрс, покретни је празник који почиње у првој недељи после пуног месеца. Прва недеља ускршњег поста може најраније да почне у понедељак 22. марта / 4. априла, а најкасније 25. априла / 8. маја.[4] Тодорова седмица практично пада у једнако време као и римске теоксемије. Карактеристични су бели коњи, као и бели плаштови, када се тодорци замишљају у обличју коњаника. Једнако је значајна и гозба која се припремала Диоскурима у оквиру теоксенија, као и гозба која се приправља невидљивим тодорцима и њиховом вођи, хромом Тодору.

Представа о тодорцима настала је као последица мешања култа Диоскура, Трачког коњаника, спаситеља на белом коњу, хромог вучјег пастира. На балканским просторима култ тодораца везан је за некадашње изразито трачко подручје. Светитељи коњаници-ратници, Свети Теодор Тирон и Свети Теодор Стратилат, хришћански су одјек и варијација античких Диоскура. Наши светитељи ратници из Доње Каменице сачували су успомену на легендарну братску љубав Кастора и Полукса. Међутим, они су и особени одјек и наставак култа Трачког хероса, коњаника коме галоп коња ког јаше утиче на лепршање огртача који носи. Епски јунаци, Марко Краљевић и Милош, узајамном љубављу и срдачним загрљајем настављају, у другачијем контексту, у другачијем жанру, култ близанаца, Диоскура. Кабири су пак споредни одјек култа близанаца, који на нашим, балканским просторима није достигао афирмацију.

Ненад Љубинковић

 

Извор: Љубинковић 2014: Ненад Љубинковић, Наши далеки преци, Коло 106, књ. 713, Београд: Српска књижевна задруга, стр. 325–328.

[1] Веселин Чајкановић, „О врховном Богу у старој српској религији”, Сабрана дела из српске религије и митологије III, Београд: СКЗ – БИГЗ – „Партенон”, 1994, 118–122, 145–151.

[2] Словенска митологија. Енциклопедијски речник, Београд: „Zepter Book World”, 2001, 533–536, под одредницом Тодорци.

[3] Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, под одредницом Тодорова субота (аутор одреднице је Петар Ж. Петровић).

[4] М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, 248, под одредницом Ускрс.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Pedja
Претходни чланак

Рођен је историчар Предраг Ј. Марковић

HE_erdap_1_2
Наредни чланак

Почела је изградња хидроелектране „Ђердапˮ