AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

Teodor Metohit: U MILUTINOVOM DVORU (1298)

[…] Sutradan, čim je svanulo, dobijemo poziv i odemo Gospodaru uz pratnju junačkih mladića svečano spremljenih, koji su poslani po nas počasti radi. Čitava ceremonija beše vesela, puna dostojanstva i časti. Ona pokazivaše stanovništvu da je stigao plemeniti izaslanik velikog Gospodara, sa misijom ozbiljnijom no što su bile druge ranije misije. I sâm kralj beše veoma lepo ukrašen nakitima. Oko tela imao je više nakita od skupocenog kamena i bisera, koliko je god moglo da stane, i sav je treptio u zlatu. Ceo dom blistaše svilenim i zlatom ukrašenim nameštajem. Okružen je bio svojim odabranim ljudima i sve je uopšte bilo što lepše uređeno i ukrašeno. Ukratko rečeno, sve beše udešeno po romejskom ukusu i po ceremonijalu carskog dvora, a kao što veli poslovica: „Pokušalo se peške nadmetanje s lidijskom dvokolicom, ali se ipak nadmetalo.”

Sutradan, čim se rodilo sunce, po datoj reči dobijemo poziv i po uobičajenom ceremonijalu odemo Gospodaru, koji nas pozove da govorimo o svemu što imamo da kažemo u stvari naše misije. Saopštimo da je od strane cara sve svršeno što se tiče braka i da više ništa ne stoji na putu za carev pristanak i za uspeh stvari, budući da je ta stvar već nepromenjivo odlučena. Ujedno izložimo i cilj i razloge, koji su doveli cara do te odluke, i izjavimo da više ništa drugo ne ostaje, no da kralj i kraljica-mati, kao i najotmeniji ljudi zemlje, polože zakletve i dadu uverenja sigurnosti radi, i da se stvar potvrdi po crkvama od strane sveštenstva, a naročito od glavara sveštenstva.

[…] Već je treći mesec otkako smo napustili Vizantiju, a još nemamo otuda nikakvih glasova. Razmišljajući o carevu putovanju, skoro nam je čudno što se taj put odlaže. Mi ne znamo šta da radimo i kako da se držimo prema kralju i ostalima oko njega – kada nas pitaju i traže uzroke tog odlaganja. Kralj se tome najviše čudi i ožalošćen je. On se do sada uzdao u naša obećanja i na njih je ozbiljno računao, ni najmanje ni u šta ne sumnjajući, a zlonamerno i neprijateljski raspoložene ljude iz svoje okoline ili iz podaljih krajeva nije hteo nikako slušati, niti se od njih dao ubediti, jer u nama ima veliko poverenje i poštovanje, i najveću veru poklanja u sve što mu govorimo. Naredio je, sem toga, i drugima da isto tako prema nama postupaju, preporučujući nas njima kao razložnog čoveka i kao izaslanika i velikodostojnika silnoga cara. A onima iz njegove okoline koji bi radi bili da nas izbliže poznaju dopustio je da dođu s nama u dodir i da sami sude o našim svojstvima.

On nam je još iz velike pažnje često činio čast da nas na ručak poziva. Ovo beše naročito ovih dana kada je bio post i kada je trebalo da postimo. Mi smo jednako bili kraljevi gosti i zajedno smo ručavali za kraljevim stolom. Često nam je kralj sa svojim prvacima pio zdravicu i rado je primao zdravice koje smo mi pili odgovarajući na njegove zdravice. On nam je, pored toga, poklonio svoje najlepše haljine, koje sâm jedanput nosio, i opasao nas je pojasima, koje je tek jedanput pasao.

Ovoliku pažnju prema nama pokazivao je kralj ne samo zbog naše misije nego još i zbog toga što nas lično ceni i uvažava. Pa i prvi episkop zemlje, koga ovde svako poštuje i koji je po glasu naših uputstava bio posvećen u stvari naše misije, imajući zajedno s kraljem da zakletvom potvrdi pogodbe braka, ukazao nam je takve velike počasti, kakve se ne odaju nijednom strancu ili urođeniku. Taj sveti čovek nije nikada propustio da nam i rečima i ponašanjem svojim dokaže koliko nas poštuje i ceni kao razložna čoveka. Njemu je zacelo bilo naređeno od samoga kralja da se prema nama tako ponaša, a tako isto propisano mu je bilo i sve što bi trebalo da nam kaže ili s nama da radi. Tako je on bio u svemu spreman, a u razgovorima što je imao s nama nije nikada gubio iz vida da ima posla sa čovekom koji je jak i u nauci a dobro posvećen i u crkvene predmete i zakone. No zašto da o tome govor više duljimo? Dovoljno je samo da kažemo da se prema nama tako još od početka ponašalo, a takvo isto predusretanje nije sasvim prestalo ni sada. […]

Preveo sa grčkog: M. Apostolović

 

Izvor: SERBIA : srpski narod, srpska zemlja, srpska duhovnost u delima stranih autora : pesme i poeme, pripovetke, romani, drame, putopisi, besede, dnevnici, memoari, eseji, pisma, zapisi [odabrali i priredili: R. Damjanović, N. Tomić i S. Ćosić], „Itaka”, Beograd, 2000, str. 106–107.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

677z381_ana-karenjina
Prethodni članak

Umrla je balerina i koreograf Višnja Đorđević

14 Katarina-Obradovic
Naredni članak

Rođena je balerina Katarina Obradović-Mićunović