АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Теодор Метохит: У МИЛУТИНОВОМ ДВОРУ (1298)

[…] Сутрадан, чим је свануло, добијемо позив и одемо Господару уз пратњу јуначких младића свечано спремљених, који су послани по нас почасти ради. Читава церемонија беше весела, пуна достојанства и части. Она показиваше становништву да је стигао племенити изасланик великог Господара, са мисијом озбиљнијом но што су биле друге раније мисије. И сâм краљ беше веома лепо украшен накитима. Око тела имао је више накита од скупоценог камена и бисера, колико је год могло да стане, и сав је трептио у злату. Цео дом блисташе свиленим и златом украшеним намештајем. Окружен је био својим одабраним људима и све је уопште било што лепше уређено и украшено. Укратко речено, све беше удешено по ромејском укусу и по церемонијалу царског двора, а као што вели пословица: „Покушало се пешке надметање с лидијском двоколицом, али се ипак надметало.”

Сутрадан, чим се родило сунце, по датој речи добијемо позив и по уобичајеном церемонијалу одемо Господару, који нас позове да говоримо о свему што имамо да кажемо у ствари наше мисије. Саопштимо да је од стране цара све свршено што се тиче брака и да више ништа не стоји на путу за царев пристанак и за успех ствари, будући да је та ствар већ непромењиво одлучена. Уједно изложимо и циљ и разлоге, који су довели цара до те одлуке, и изјавимо да више ништа друго не остаје, но да краљ и краљица-мати, као и најотменији људи земље, положе заклетве и даду уверења сигурности ради, и да се ствар потврди по црквама од стране свештенства, а нарочито од главара свештенства.

[…] Већ је трећи месец откако смо напустили Византију, а још немамо отуда никаквих гласова. Размишљајући о цареву путовању, скоро нам је чудно што се тај пут одлаже. Ми не знамо шта да радимо и како да се држимо према краљу и осталима око њега – када нас питају и траже узроке тог одлагања. Краљ се томе највише чуди и ожалошћен је. Он се до сада уздао у наша обећања и на њих је озбиљно рачунао, ни најмање ни у шта не сумњајући, а злонамерно и непријатељски расположене људе из своје околине или из подаљих крајева није хтео никако слушати, нити се од њих дао убедити, јер у нама има велико поверење и поштовање, и највећу веру поклања у све што му говоримо. Наредио је, сем тога, и другима да исто тако према нама поступају, препоручујући нас њима као разложног човека и као изасланика и великодостојника силнога цара. А онима из његове околине који би ради били да нас изближе познају допустио је да дођу с нама у додир и да сами суде о нашим својствима.

Он нам је још из велике пажње често чинио част да нас на ручак позива. Ово беше нарочито ових дана када је био пост и када је требало да постимо. Ми смо једнако били краљеви гости и заједно смо ручавали за краљевим столом. Често нам је краљ са својим првацима пио здравицу и радо је примао здравице које смо ми пили одговарајући на његове здравице. Он нам је, поред тога, поклонио своје најлепше хаљине, које сâм једанпут носио, и опасао нас је појасима, које је тек једанпут пасао.

Оволику пажњу према нама показивао је краљ не само због наше мисије него још и због тога што нас лично цени и уважава. Па и први епископ земље, кога овде свако поштује и који је по гласу наших упутстава био посвећен у ствари наше мисије, имајући заједно с краљем да заклетвом потврди погодбе брака, указао нам је такве велике почасти, какве се не одају ниједном странцу или урођенику. Тај свети човек није никада пропустио да нам и речима и понашањем својим докаже колико нас поштује и цени као разложна човека. Њему је зацело било наређено од самога краља да се према нама тако понаша, а тако исто прописано му је било и све што би требало да нам каже или с нама да ради. Тако је он био у свему спреман, а у разговорима што је имао с нама није никада губио из вида да има посла са човеком који је јак и у науци а добро посвећен и у црквене предмете и законе. Но зашто да о томе говор више дуљимо? Довољно је само да кажемо да се према нама тако још од почетка понашало, а такво исто предусретање није сасвим престало ни сада. […]

Превео са грчког: М. Апостоловић

 

Извор: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 106–107.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

677z381_ana-karenjina
Претходни чланак

Умрла је балерина и кореограф Вишња Ђорђевић

14 Katarina-Obradovic
Наредни чланак

Рођена је балерина Катарина Обрадовић-Мићуновић