AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

SVETLI OBRAZ MILOŠA OBILIĆA

[…] Videći, dakle, sve ove tako strašne i svirepe stvari, Lazar, sin Stefanov, despot Srbije, odmah naredi da se k njemu pozovu sva gospoda i glavešine zemlje njegove; i pošto je on sakupio svu svoju vojsku u veliku silu na Kosovu, s ove strane reke nazvane Sjenica, nedaleko od grada po imenu Novog Brda, Tvrtko, kralj bosanski, posla Vlatka Vlađenića (Vlathico Vlagenichio), svoga nećaka, sa dvadeset hiljada hrabrih ratnika u pomoć njemu Lazaru, svom susedu i sadrugu. Lazar, onda, pošto je okupio svoj narod i dobro rasporedio svoju vojsku, nadahnutom i dirljivom besedom opominjao je i hrabrio sve hrišćane da se junački bore i da osvete mrske uvrede i ogromne štete koje su im nanesene, i čak i da umru slavno za ljubav Hrista, našeg iskupitelja, za odbranu svoje drage domovine, sinova, roditelja, vere i presvetog zakona jevanđeljskog, pod znakom svetog krsta. […] Murat, više puta, pismima ili preko tajnih glasnika, uz velike ponude pokušavao da pridobije i privuče na svoju stranu Miloša Kobilića (Milos Cobilichio), kapetana Lazareva, toliko hrabrog i srčanog čoveka da ravnog tada nisi mogao na svetu naći. Miloš, zbog svoje iskrene ljubavi i vere, sva pisma Muratova, koja je s negodovanjem primao, pokazivao je despotu, svom gospodaru; a ovaj kad je razmislio, čak je naredio Milošu: da pretvarajući se odgovori Muratu da je voljan njegovu želju ispuniti. Dana koji je prethodio nepravednoj i nesrećnoj bici Lazar, pošto je sazvao svu gospodu svoju i glavešine zemlje svoje, naredi da se nazdrave zdravice, već prema običaju koji je vladao na njegovom dvoru, i gde je on kao plemeniti i milostivi gospodar lično svojom rukom dizao zdravicu.

I kad je došao red na Miloša, naredi da mu se dâ veliki zlatni pehar pun dragocenog vina, koji dižući ka Milošu, reče mu: ,,Najvrliji viteže, primi ovu zdravicu, koju ti sa peharom namenjujem… zdravicu za moju ljubav. Ali mnogo me boli što sam čuo jednu lošu vest, da si se protiv svog gospodara pobunio.”

Na šta Miloš, uzev pehar s poštovanjem, svetla obraza, reče: „Moj gospodine i vladare, hvala tebi velika na zdravici tvojoj i na zlatnom peharu koji meni dade. Ali mnogo me zabolelo što u moju veru posumnja. Sutra ujutru, ako bog dadne da se moja misao ostvari, videće se da li sam veran ili neveran tvome gospodstvu.”

I kad je sutra nov dan, za bitku određen, osvanuo, Miloš, kome su se dobro u pamet urezale reči koje mu je njegov gospodin uputio nazdravljajući mu, kao i plemenite reči kojima mu je odgovorio, onako mlad i žestoka duha, uskoči na svog moćnog konja, i dužući koplje od svetloga gvožđa, podbode ga ka neprijateljskoj vojsci. Kao prebeglica pređe Sjenicu reku, koja je jednu od druge vojske delila. I snažnim i prijateljskim glasom viknu Murata. I kako ga Turci kao prijatelja prihvatiše, gomili koja ga je opkolila reče: „Gde je naš vojvoda Murat? Ja sam Miloš koga želi njegovo gospodstvo. Vodite me k njemu. Tajne nosim u grudima koje samo njegovom gospodstvu mogu otkriti.” Kad je, dakle, uveden u šator velikog gospodina i uveden kao prijatelj koga željno očekuju i pošto je primljen vesela lica, gospodstvo njegovo pruži mu nogu da je poljubi, prema običajima svoga carstva. Miloš, tada videv lice tiranovo, raspali se besom, mržnjom i prezirom i naglim pokretom dohvati njemu ispruženu nogu i povuče je takvom silinom da se ovaj prevrnu s glavom prema zemlji. I odmah izvuče blistav i oštar bodež, koji je s tim ciljem i nosio, i rani Murata posred grudi zarivši mu bodež usred srca, od koje rane varvarin posle ubrzo završi. Hrabri hrišćanin, pošto svoj zavet ispuni i nad takvim neprijateljem odnese slavnu pobedu, između zaprepaštene i smušene gomile satrapa i pratilaca Muratovih se probi, udarajući sad jednog sad drugog, dok  nije stigao do svog konja i, uvlačeći nogu u levu uzengiju, pre nego što je uspeo da se u sedlo popne, opkoli ga vojska janičara. Slavni vitez Hristov od bezbrojnih rana zadobijenih od te pasje gomile pogibe.

Despot Lazar, koji se nikad ranije borio nije protiv ovih besnih varvara, niti je bio čuo za smrt Muratovu, niti za slavno delo Miloševo, svog vrlog viteza, ne bez strepnje i straha razvije svoje barjake. I manje prisiljen nužnošću no svojom sopstvenom voljom, naredi Vlatku Vlađeniću, kralja bosanskog kapetanu nad dvadeset hiljada boraca, kao što smo već ranije kazali, da prvi stupi u borbu. I koji hrabro i u snažnom naletu jurnu sa svojom družinom i razbi sve Turke, koji onda opet na njega krenuše. I krećući da i po drugi put po naređenju stupi u borbu, ču glas koji se pronese po čitavom bojištu, da se Dragoslav Probić (Dragossavo Probiscio), kapetan despotov, pobunio i okrenuo protiv hrišćana.  I kad je ovu vest čuo, Vlatko Vlađenić okrenu odmah leđa i brzo bežeći uzmače, krećući se ka Bosni sa svom svojom družinom. Ili su tu vest raširili Turci, ljudi lukavi, da bi uplašili našu vojsku ili je tako htela nemilosrdna sudbina nama hrišćanima zbog naših grehova. Lazar, napušten od svojih vojskovođa, bez borbe bi živ sa svom gospodom svog carstva uhvaćen i u šator Muratov odveden. I kad je video tiranina, kako u najvećim mukama poslednje časove svog života provodi, dižući ruke i pogled prema nebu, pobožno reče: „O veliki Bože, tvorče čitavog svemira, bez Tvoje volje se ni list na drvetu ne može pokrenuti. Pošto je Tvoja volja da svake nade ja i moje carstvo budemo lišeni, primi moju dušu u svoje carstvo, koju Ti drage volje nudim, pošto vidim da Tvoj neprijatelj, moj neprijatelj, pre mene umire od ruke mog viteza koji mu je život skratio.” I pošto je ove reči izgovorio, Lazara ubiše satrapi, koje je Murat voleo, i sa njim čitavu njegovu družinu. I ovo bi kraj Murata i Miloša, plemenitog viteza, i Lazara i čitavog njegovog svetlog dvora.

 

Preveo sa italijanskog: Svetozar Brkić

 

Izvor: SERBIA : srpski narod, srpska zemlja, srpska duhovnost u delima stranih autora : pesme i poeme, pripovetke, romani, drame, putopisi, besede, dnevnici, memoari, eseji, pisma, zapisi [odabrali i priredili: R. Damjanović, N. Tomić i S. Ćosić], „Itaka”, Beograd, 2000, str. 85–86.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

trke-6
Prethodni članak

Vožena je Međunarodna trka oko Kalemegdana

ani
Naredni članak

Rođena je balerina, reditelj i koreograf Ani Radošević