АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

СВЕТЛИ ОБРАЗ МИЛОША ОБИЛИЋА

[…] Видећи, дакле, све ове тако страшне и свирепе ствари, Лазар, син Стефанов, деспот Србије, одмах нареди да се к њему позову сва господа и главешине земље његове; и пошто је он сакупио сву своју војску у велику силу на Косову, с ове стране реке назване Сјеница, недалеко од града по имену Новог Брда, Твртко, краљ босански, посла Влатка Влађенића (Vlathico Vlagenichio), свога нећака, са двадесет хиљада храбрих ратника у помоћ њему Лазару, свом суседу и садругу. Лазар, онда, пошто је окупио свој народ и добро распоредио своју војску, надахнутом и дирљивом беседом опомињао је и храбрио све хришћане да се јуначки боре и да освете мрске увреде и огромне штете које су им нанесене, и чак и да умру славно за љубав Христа, нашег искупитеља, за одбрану своје драге домовине, синова, родитеља, вере и пресветог закона јеванђељског, под знаком светог крста. […] Мурат, више пута, писмима или преко тајних гласника, уз велике понуде покушавао да придобије и привуче на своју страну Милоша Кобилића (Milos Cobilichio), капетана Лазарева, толико храброг и срчаног човека да равног тада ниси могао на свету наћи. Милош, због своје искрене љубави и вере, сва писма Муратова, која је с негодовањем примао, показивао је деспоту, свом господару; а овај кад је размислио, чак је наредио Милошу: да претварајући се одговори Мурату да је вољан његову жељу испунити. Дана који је претходио неправедној и несрећној бици Лазар, пошто је сазвао сву господу своју и главешине земље своје, нареди да се наздраве здравице, већ према обичају који је владао на његовом двору, и где је он као племенити и милостиви господар лично својом руком дизао здравицу.

И кад је дошао ред на Милоша, нареди да му се дâ велики златни пехар пун драгоценог вина, који дижући ка Милошу, рече му: ,,Најврлији витеже, прими ову здравицу, коју ти са пехаром намењујем… здравицу за моју љубав. Али много ме боли што сам чуо једну лошу вест, да си се против свог господара побунио.”

На шта Милош, узев пехар с поштовањем, светла образа, рече: „Мој господине и владаре, хвала теби велика на здравици твојој и на златном пехару који мени даде. Али много ме заболело што у моју веру посумња. Сутра ујутру, ако бог дадне да се моја мисао оствари, видеће се да ли сам веран или неверан твоме господству.”

И кад је сутра нов дан, за битку одређен, освануо, Милош, коме су се добро у памет урезале речи које му је његов господин упутио наздрављајући му, као и племените речи којима му је одговорио, онако млад и жестока духа, ускочи на свог моћног коња, и дужући копље од светлога гвожђа, подбоде га ка непријатељској војсци. Као пребеглица пређе Сјеницу реку, која је једну од друге војске делила. И снажним и пријатељским гласом викну Мурата. И како га Турци као пријатеља прихватише, гомили која га је опколила рече: „Где је наш војвода Мурат? Ја сам Милош кога жели његово господство. Водите ме к њему. Тајне носим у грудима које само његовом господству могу открити.” Кад је, дакле, уведен у шатор великог господина и уведен као пријатељ кога жељно очекују и пошто је примљен весела лица, господство његово пружи му ногу да је пољуби, према обичајима свога царства. Милош, тада видев лице тираново, распали се бесом, мржњом и презиром и наглим покретом дохвати њему испружену ногу и повуче је таквом силином да се овај преврну с главом према земљи. И одмах извуче блистав и оштар бодеж, који је с тим циљем и носио, и рани Мурата посред груди заривши му бодеж усред срца, од које ране варварин после убрзо заврши. Храбри хришћанин, пошто свој завет испуни и над таквим непријатељем однесе славну победу, између запрепаштене и смушене гомиле сатрапа и пратилаца Муратових се проби, ударајући сад једног сад другог, док  није стигао до свог коња и, увлачећи ногу у леву узенгију, пре него што је успео да се у седло попне, опколи га војска јаничара. Славни витез Христов од безбројних рана задобијених од те пасје гомиле погибе.

Деспот Лазар, који се никад раније борио није против ових бесних варвара, нити је био чуо за смрт Муратову, нити за славно дело Милошево, свог врлог витеза, не без стрепње и страха развије своје барјаке. И мање присиљен нужношћу но својом сопственом вољом, нареди Влатку Влађенићу, краља босанског капетану над двадесет хиљада бораца, као што смо већ раније казали, да први ступи у борбу. И који храбро и у снажном налету јурну са својом дружином и разби све Турке, који онда опет на њега кренуше. И крећући да и по други пут по наређењу ступи у борбу, чу глас који се пронесе по читавом бојишту, да се Драгослав Пробић (Dragossavo Probiscio), капетан деспотов, побунио и окренуо против хришћана.  И кад је ову вест чуо, Влатко Влађенић окрену одмах леђа и брзо бежећи узмаче, крећући се ка Босни са свом својом дружином. Или су ту вест раширили Турци, људи лукави, да би уплашили нашу војску или је тако хтела немилосрдна судбина нама хришћанима због наших грехова. Лазар, напуштен од својих војсковођа, без борбе би жив са свом господом свог царства ухваћен и у шатор Муратов одведен. И кад је видео тиранина, како у највећим мукама последње часове свог живота проводи, дижући руке и поглед према небу, побожно рече: „О велики Боже, творче читавог свемира, без Твоје воље се ни лист на дрвету не може покренути. Пошто је Твоја воља да сваке наде ја и моје царство будемо лишени, прими моју душу у своје царство, коју Ти драге воље нудим, пошто видим да Твој непријатељ, мој непријатељ, пре мене умире од руке мог витеза који му је живот скратио.” И пошто је ове речи изговорио, Лазара убише сатрапи, које је Мурат волео, и са њим читаву његову дружину. И ово би крај Мурата и Милоша, племенитог витеза, и Лазара и читавог његовог светлог двора.

 

Превео са италијанског: Светозар Бркић

 

Извор: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 85–86.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

trke-6
Претходни чланак

Вожена је Међународна трка око Калемегдана

ani
Наредни чланак

Рођена је балерина, редитељ и кореограф Ани Радошевић