Свечано је пуштен у рад хидроенергетски и пловидбени систем Ђердап
На данашњи дан, 16. маја 1972. године, председници Југославије и Румуније, Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску, свечано су пустили у рад хидроенергетски и пловидбени систем „Ђердап“. Споразум о изградњи потписан је крајем новембра 1963. године у Београду, а 7. септембра наредне године обележен је свечани почетак радова. Према предрачунској вредности, за изградњу је било потребно око 500 милиона долара, по тадашњем девизном курсу, док је на крају извођења свих радова вредност објекта процењена на око пет милијарди садашњих евра. У изградњи је учествовало више од пет хиљада људи, а први агрегати пуштени су у рад крајем августа 1970. године. Хидроелектрана „Ђердап”, која је знатно подигла ниво Дунава, посебно на најужим и некада најопаснијим деоницама, направљена је на 943. километру ове реке, десет километара узводно од Кладова, и у то време је била највећа европска хидроелектрана, са инсталираним капацитетом од 2100 мегавата, и једна од највећих на свету. Хидроелектрана Ђердап, у саставу Електропривреде Србије, данас је систем који чине једна бранска и једна речно-проточна хидроелектрана, „Ђердап 1” и „Ђердап 2”, које учествују са 20% у укупној производњи електричне енергије Србије, и још увек је највећа хидротехничка грађевина на Дунаву.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1898. године рођена је песникиња Десанка Максимовић;
1898. године рођен је књижевник и дипломата Растко Петровић.