АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

СУЂЕЊЕ СЛОБОДАНУ ЈОВАНОВИЋУ И ЊЕГОВА РЕХАБИЛИТАЦИЈА

Мало је оних који су упознати са биографијом и делима човека чија је слика на нашој највреднијој новчаници, од пет хиљада динара. Слободан Јовановић је научник чије су име и дело деценијама били на листи неподобних јер га је 1946. Врховни суд Федеративне Народне Републике Југославије осудио због тога што је био председник и члан у југословенској избегличкој влади. Тада је забрањено и штампање његових дела.

Владимир, отац Слободана Јовановића, према речима историчара Владимира Ћоровића, „био је један од најактивнијих и најречитијих вођа читавог либералног нараштаја кнежевске Србије од Париског до Берлинског конгресаˮ. Сину, рођеном 3. децембра 1869. године, дао је име Слободан, које дотад није било уобичајено код Срба. Слободан је студирао права у Женеви као стипендиста Министарства просвете. За професора државног права на Правном факкултету у Београду изабран је 1897, са непуних 28 година, а у два наврата биран је за декана тог факултета. Током рада на факултету припремио је два капитална дела наше правне науке, које објављује 1906. и 1907. Прво је Основи правне теорије о држави, а друго Уставно право Краљевине Србије, које је имало карактер универзитетског уџбеника. Постао је утемељивач науке о уставном праву у Србији и остао неоспоран ауторитет у тој науци.

Портрет Слободана Јовановића насликао Урош Предић

Портрет Слободана Јовановића насликао Урош Предић

Све до пред Други светски рат није се бавио политиком, јер је на тај начин желео да сачува научнику објективност. Улазак у политику наговестио је 1936, када је подстакнуо оснивање Српског културног клуба, чији је председник постао наредне наредне године. Српски културни клуб је заснован са задатком да „ради на неговању српске културе у оквиру југословенстваˮ, без везивања за политичку идеологију.

Основни став Српског културног клуба био је да треба одржати Југославију, али се истовремено тежило јасном дефнисању српских националних интереса. После демонстрација због приступања Тројном пакту, збачена је влада Цветковћ–Мачек, а у новој влади на челу са Душаном Симовићем једина нестраначка личност био је Слободан Јовановић, који је тада имао 72 године. После окупације у Лондону је основана Југословенска влада у избеглиштву, а Слободан Јовановић је био њен потпредседник, потом председник, па поново потпредседник.

Слободан Јовановић, лево од краља Петра II, на седници Владе у Лондону 1942. године (Извор: Википедија)

Слободан Јовановић, лево од краља Петра II, на седници Владе у Лондону 1942. године (Фото извор: Википедија)

У судском процесу четничком вођи Драгољубу Михаиловићу 1946. године оптужени су били и Слободан Јовановић и министри у влади Милана Недића, шефови и агенти београдске специјалне полиције. Јовановић је у одсуству проглашен кривим за заједничко руковођење четничком организацијом и саучесништво у ратним злочинима и осуђен је на 20 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права, конфискацију целокупне имовине и губитак држављанства. Умро је 1958. године у Лондону.

Рехабилитован је тек 2007. године. Одлуком Окружног суда у Београду укинута је пресуда којом је осуђен на робију и губитак части.

АУТОР: Јакша Јововић

Извор: Istorija revija, Ecoprint d.o.o., Beograd, 2011, str. 5.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

dragan_maksimovic-maksa_vikipedija
Претходни чланак

Рођен је глумац Драган Максимовић

lidijapilipenko
Наредни чланак

Рођена је примабалерина и кореограф Лидија Пилипенко