Створена је Ужичка република
На данашњи дан, 24. септембра 1941. године уласком партизана у Ужице је створена Ужичка република, прва већа ослобођена територија у Европи током Другог светског рата.
Том чину су претходиле борбе тринаест партизнаских одреда и неколико четничких јединица, напади на Шабац, Горњи Милановац, Чачак, Краљево и Лозицу, те стварање слободне територије у западној Србији.
Суочени са напредовањем устанка Немци су 21. септембра напустили Ужице, у које су истог дана ушли Пећанчеви четници на челу са Божидаром Ћосовићем и Радомиром Ђекићем, који најпре нису дозвољавали улазак партизана.
Ипак, неколико дана касније под претњом партизнаских напада, они су напустили град у који су умарширали партизански одреди.
Током свог двомесечног постојања на територији Ужичке републике су се налазили и Врховни штаб НОПОЈ и Врховна команда Михаиловића.
Четнички центар је била Пожега, а партизански Ужице, где је и формиран Градски народноослободилачки одбор, а скоро у сваком месту су постојале обе команде места и оба мобилизациона стола.
Иако су се границе ове ослобођене територије, на којој се налазило око милион људи и на коју су долазиле и избеглице из других крајева Југославије, услед борби стално мењале, она је отприлике обухватала подручје између реке Увац на југу, Дрине на западу и линије Београд–Лајковац–Аранђеловац–Кнић–Краљево–Рашка на истоку, до је север био најнестабилнији.
У Ужицу се налазила и Народна банка са неколико десетина милиона динара, а у њене подруме и трезоре је смештена била фабрика оружја која је даноноћно производила оружје и муницију.
У граду је била обновљена привреда, производила се обућа, одећа, пешкири, санитетски материјал и друге потрепштине, радила је хидроцентрала, а функционисала је и железница између одређених градова.
Такође се одвијала пропагандна и културно-уметничка делатност, па су поред плаката и другог штампаног материјала излазиле новине Борба и Вести.
Ужичка република је након шездесет седам дана престала да постоји 29. новембра 1941. године, када су Немци поново ушли у Ужице, успут побивши неколико стотина занатлија жртвованог Радничког батаљона на Кадињачи.
Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1224. године умро је српски краљ Стефан Првовенчани;
1863. године Лицеј је трансформисан у Велику школу;
1899. године рођен је композитор и диригент Јован Бандур;
1914. године умро је архитекта Димитрије Т. Леко;
1941. године почела је немачка одмазда позната као Крвави марш;
1953. године рођен је глумац и редитељ Радош Бајић;
1977. године репрезентација Југославије у кошарци постала је трећи пут шампион Европе, победивши у финалу у Лијежу репрезентацију СССР-а са 74:61.