На данашњи дан, 19. априла 1938. године у Москви је, у Стаљиновим чисткама, стрељан математичар, члан Централног комитета КПЈ и Извршног комитета Коминтерне, Сима Марковић. Рођен је 8. новембра 1888. године у Крагујевцу, а након гимназије у родном граду и матурског испита који је полагао код тадашњег изасланика министарства за просвету и професора теоријске математике на Филозофском факултету у Београду, Михаила Петровића Аласа, студирао је математику у Београду и дипломирао 1911. године. Радио је потом као суплент у Трећој београдској гимназији, поред тога помагао  Михаилу Петровићу и Богдану Гавриловићу у извођењу наставе на Филозофском и Техничком факултету, и почињао да се бави научним и стручним радом објављујући чланке у педагошким часописима онога времена. Докторирао је две године касније, пред комисијом коју су чинили Михаило Петровић и Милутин Миланковић, и био тек други који је одбранио докторат из математичких наука на Београдском универзитету. Током Првог светског рата управљао је азилом за ратну сирочад, предавао у гимназији у Крагујевцу и написао четири средњошколска уџбеника, а по његовом окончању вратио се у Београд, на место професора  Друге београдске гимназије и наставио да држи вежбе на Филозофском факултету. Све то време био је и политички активан, прво као радикал, под утицајем оца, да би потом пришао социјал-демократама и постао секретар КПЈ и члан Извршног комитета Коминтерне, а у Москви се зближио и са Лењином. Након повратка у Југославију, био је ухапшен и осуђен на две године затвора, које је одлежао у Пожаревцу и Лепоглави, и за то време написао две књиге – Теорија релативитета и Из науке и филозофије. После изласка из затвора водио је политичку и идеолошку борбу са противницима КПЈ, али је услед великог утицаја Стаљина и Коминтерне био избачен из партије. Током тридесетих година објавио је више књига, што политичких, што математичких, и 1935. године запослио се као научни сарадник Филозофског института Академије наука Совјетског Савеза, где је у међувремену емигрирао, и поново био примљен у партију. Ипак, 20. јула 1935. године ухапшен је под оптужбом да је припадао „Десно-троцкистичкој терористичкој организацији“ и да је сарађивао са енглеском обавештајном службом, те је осуђен на смрт и стрељан на данашњи дан. Сахрањен је на Донском гробљу, а одлуком Врховног суда Совјетског Савеза рехабилитован је 1958. године.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1851. године рођен је сликар Ђорђе Крстић.