„Власништво се на наслеђу држи. Понекад и с њиме, тек без њега, посигурно је на пропаст осуђено. Јер каквог смисла има сабирати ако, што је у једном колену сабрано, нема могућности да се у следећим коленима размножава? И да што је у тим коленима сабрано у оним наредним умножено не буде? А тако бива и са свим другим стварима на свету. Што будућности нема, не може ни прошлост имати.ˮ

Б. Пекић, Ходочашће Арсенија Његована, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 2004, стр. 278.