АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

СТЕВАН ДЕЧАНСКИ (1321–1331)

Стеван Дечански је трагична личност. Он је један од најнесретнијих српских владара. Мада је растао у доба напредовања и великих државних успеха, он лично живео је готово стално у тешким и непвољним приликама. На његову меку природу свакако је рђаво утицала грубост његовог оца и разривени породични односи на двору, где су се владарке и милоснице често мењале. Као млад човек, он је морао ићи као талац на двор татарског хана, а кад се отуда вратио, добио је, истина, на управу једну посебну област; али ни ту није могао дуго да живи у миру. У оштром сукобу са својим оцем дигао је на оца устанак; али остављен од својих, био је побеђен, после чега је по очевој наредби ослепљен и послан са два сина у Цариград на заточење. У Цариграду је Дечански живео у једном манастиру, и ту му је умро млађи син. Кад се вратио у Србију и помирио се са оцем, добио је опет на управу једну област; али пред њим је била несигурна будућност, јер питање о наслеђу престола није било решено, и било је готово извесно да ће се оно после смрти Милутинове моћи решити само грађанским ратом. И заиста, после Милутинове смрти поставили су своје право на српски престо, уз Стевана Дечанског, још два претендента: његов брат Константин и Драгутинов син Владислав.

Стеван Дечански победио је, истина, у грађанском рату оба своја противника, јер је он једини имао ослонца у самој земљи, али су борбе у Србији искористили Босанци, те заузели Хум, за којим су, због изласка на море, већ давно тежили. Неку накнаду за тај губитак нашао је Стеван у проширењу својих граница у вардарској долини, за време грађанског рата у Византији, који је ускоро после тога почео.

Једини светао и сретан моменат у животу Стевана Дечанског била је битка на Велбужду, у којој су Бугари били до ногу потучени, и тиме је дефинитивно решена борба Срба и Бугара о вардарску долину и о Македонију. Српска је војска после те велике победе ушла у бугарску престоницу Трново и поставила тамо српског кандидата на бугарски престо, а Дечански се у тријумфу вратио кући.

Али и та радост и срећа није дуго трајала. Већ после неколико месеци у Бугарској је изведен преврат, и уништени су сви резултати велике српске победе. Тај пораз српске политике приписиван је у Србији невештини Дечанског и незадовољство његовом неодлучном политиком почело је нагло расти. Незадовољни радом и политиком Стевана Дечанског сви су хтели чврсту руку, која ће спољну политику енергичније водити. На чело незадовољника ставио се прослављени борац са Велбужда – престолонаследник Душан, и Дечански је збачен са престола, заробљен и бачен у тамницу, где је ускоро услед туге и старости издахнуо. Причало се да је чак у тамници, по Душановој наредби, удављен. Тако је Стеван Дечански доживео две велике несреће: отац га је ослепио, а син га је збацио са престола и бацио у тамницу.

Станоје Станојевић

 

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 49–51.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

top
Претходни чланак

Умро је сниматељ Благоје Топличић

index
Наредни чланак

Отворен је Завод за ментално здравље у Београду