Да се не заборавиЗанимљивости

СТЕВАН ЋИРИЋ – ПОЛИТИЧАР КОЈИ ЈЕ НАРЕДИО ДА ВИДОВДАН БУДЕ ШКОЛСКА СЛАВА

Родио се у Сремским Карловцима 31. маја 1886. године. Стеван Ћирић је основну народну школу завршио 1896. године, а Српску велику гимназију у Новом Саду 1904. Студирао је филозофију и историју у Бечу од 1914. до 1920. године. Касније је био професор историје и географије у Великој гимназији у Сремским Карловцима (од септембра 1920. до децембра 1929. године), а потом напушта државну службу и као члан Радикалне странке улази у политику.

Бански већник и председник општине у Сремским Карловцима био је од 1929. године, па све до уласка у народну скупштину. За народног посланика старопазовачког среза изабран је 1931, а посланик у градској влади Новог Сада постаје 1935. године. Био је и председник народне скупштине од јуна 1935. до јануара 1939.

Предводио је и југословенску делегацију на неколико састана Интерпарламентарне уније, а за члана њеног извршног комитета биран је 1938. и 1939.

Овај професор и политичар био је и члан књижевног савета у Матици Српској од 1927, члан Управног одбора од 1927. до 1932, секретар Матице српске 1929, потпредседник Историјског друштва Новог Сада од 1934. до 1937. и председник Југословенског шахвског савеза од 1934. до 1939. Радио је на побољшању материјалног положаја учитеља, остварању нових радних места за професоре у гимназијама, а залагао се и за потпуну сарадњу са универзитетским властима, као и за деполитизацију Министарства просвете. Био је министар просвете од 20. децембра 1934. до 19. јуна 1935, као и од 5. фебрура до 26. августа 1939. године. Стеван Ћирић се бавио актуелним школским, просветним и сталешким – учитељским питањима, и остао је упамћен као „добар и увиђаван просветни старешинаˮ.

Донео је наређење 15. маја 1935. године да се Видовдан сваке године прославља у школама као празник народног просвећивања и да уједно представља смотру и круну ваншколског просветно-културног рада.

Наредбом од 5. фебруара 1935. године по члану 44 Закона о народним школама настава мора да се заснива на начелима концетрације и активног учешћа ученика.

Као пензионера у Сремским Карловцима, у јуну 1941. године ухапсиле су га усташе. Неко време је провео у логору Јадовно, а након тога је живео у Београду.

Свој живот је окончао у Сремским Карловцима 25. јуна 1955. године.

АУТОР: Мариола Пантелић

ИЗВОР: Istorija revija, Ecoprint d.o.o, Beograd, 2010, str. 3

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Viktor-Novak-sajt
Претходни чланак

Рођен је историчар, професор и академик Виктор Новак

milutinovic
Наредни чланак

Рођен је први стрелац у историји Купа шампиона Милош Милутиновић