AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiCitati

STEFAN VLADISLAV I (1233–1242)

Vladislav je uspeo da protera sa prestola svoga brata Radoslava, i protiv volje Svetog Save, ne samo zbog toga što je u zemlji vladalo nezadovoljstvo, nego verovatno i još više stoga što je pobedilac epirskog cara Todora Anđela, bugarski car Asen II, bio njegov tast, i što je on posle pobede nad Todorom postao najmoćniji vladalac na Balkanu. Pomoći sa te strane imao je Vladislav nesumnjivo mnogo da zahvali što je uspeo u svojoj akciji protiv Radoslava.

Sava je bio protiv Vladislava, mada je on uviđao da će oslonac u Bugarskoj u taj mah Srbiji mnogo vredeti. Da utvrdi dobre odnose između Srbije i Bugarske, Sava je čak, po dogovoru i molbi Asena, otišao na istok da kod vaseljenskih patrijaraha izradi priznanje bugarske patrijaršije. Pošto je uspešno svršio svoju misiju, Sava je došao u Trnovo da izvesti cara Asena o svome radu, i tu je iznenada umro (14. januara 1235. godine).

Smrt Savina bila je težak udar za Vladislava. On je u njemu izgubio iskusnog savetnika i silan autoritet, koji ga je držao. Osobito je, izgleda, za Vladislava bilo nezgodno što se u Srbiji znalo i govorilo da je Sava bio nezadovoljan Vladislavovim radom i da se Vladislav prema Savi nije ponašao sa poštovanjem, koje je bio dužan da ukazuje njegovim godinama i njegovim zaslugama. Stoga je Vladislav preduzeo odmah korake da prenese Savino telo u Srbiju, uveren da će ta dragocena relikvija povratiti njegovu popularnost i učvrstiti njegov presto. Asen je bio sklon da preda Savu da bi utvrdio presto svome zetu, ali su se trnovski građani tome protivili, jer su hteli da kod njih ostane Savino telo, koje će ih štititi i braniti.

Pitanje o Savinom prenosu bilo je tako teško i delikatno da je sâm Vladislav zbog toga morao doći u Trnovo. Pa i onda je, po savetu Asenovom, Vladislav morao formalno ukrasti Savino telo, i krišom hitno pobeći sa njim iz Trnova, jer je bilo opravdane bojazni da će se trnovski građani odupreti odnošenju Savinog tela, koje im je, po njihovom uverenju, samo proviđenje bilo poklonilo.

Ali telo Savino nije pomoglo Vladislavu. Kad je posle nekoliko godina njegov tast car Asen umro (1241. godine), izgubio je Vladislav potporu i oslonac, koji su ga dotle držali, a u zemlji je bilo nezadovoljstvo zbog suviše velikog bugarskog uticaja u državi. Uskoro zatim napadnu Tatari preko Ugarske i Dalmacije na Srbiju, i u zemlji nastane zbog toga pometnja, te Vladislavov najmlađi brat Uroš upotrebi tu priliku, skupi oko sebe nezadovoljnike, zbaci Vladislava sa prestola i zauzme vlast.

Uskoro posle toga Vladislav se pomirio sa Urošem i dobio je na upravu neke zemlje u primorju. On je i nakon toga igrao znatnu ulogu u državnom životu i imao je uticaja na državne poslove.

Koliko se po ono malo sačuvanih podataka o njegovoj ličnosti može suditi, Vladislav je bio veoma energičan, poduzetan i prek čovek.

Stanoje Stanojević

 

Izvor: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 37–39.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

momcilo-tapavica-nadalj-bista
Prethodni članak

Umro je arhitekta i olimpijac Momčilo Tapavica

Branko-v.-Radicevic1
Naredni članak

Umro je pesnik i književnik Branko V. Radičević