АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЦитати

СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ I (1233–1242)

Владислав је успео да протера са престола свога брата Радослава, и против воље Светог Саве, не само због тога што је у земљи владало незадовољство, него вероватно и још више стога што је победилац епирског цара Тодора Анђела, бугарски цар Асен II, био његов таст, и што је он после победе над Тодором постао најмоћнији владалац на Балкану. Помоћи са те стране имао је Владислав несумњиво много да захвали што је успео у својој акцији против Радослава.

Сава је био против Владислава, мада је он увиђао да ће ослонац у Бугарској у тај мах Србији много вредети. Да утврди добре односе између Србије и Бугарске, Сава је чак, по договору и молби Асена, отишао на исток да код васељенских патријараха изради признање бугарске патријаршије. Пошто је успешно свршио своју мисију, Сава је дошао у Трново да извести цара Асена о своме раду, и ту је изненада умро (14. јануара 1235. године).

Смрт Савина била је тежак удар за Владислава. Он је у њему изгубио искусног саветника и силан ауторитет, који га је држао. Особито је, изгледа, за Владислава било незгодно што се у Србији знало и говорило да је Сава био незадовољан Владиславовим радом и да се Владислав према Сави није понашао са поштовањем, које је био дужан да указује његовим годинама и његовим заслугама. Стога је Владислав предузео одмах кораке да пренесе Савино тело у Србију, уверен да ће та драгоцена реликвија повратити његову популарност и учврстити његов престо. Асен је био склон да преда Саву да би утврдио престо своме зету, али су се трновски грађани томе противили, јер су хтели да код њих остане Савино тело, које ће их штитити и бранити.

Питање о Савином преносу било је тако тешко и деликатно да је сâм Владислав због тога морао доћи у Трново. Па и онда је, по савету Асеновом, Владислав морао формално украсти Савино тело, и кришом хитно побећи са њим из Трнова, јер је било оправдане бојазни да ће се трновски грађани одупрети одношењу Савиног тела, које им је, по њиховом уверењу, само провиђење било поклонило.

Али тело Савино није помогло Владиславу. Кад је после неколико година његов таст цар Асен умро (1241. године), изгубио је Владислав потпору и ослонац, који су га дотле држали, а у земљи је било незадовољство због сувише великог бугарског утицаја у држави. Ускоро затим нападну Татари преко Угарске и Далмације на Србију, и у земљи настане због тога пометња, те Владиславов најмлађи брат Урош употреби ту прилику, скупи око себе незадовољнике, збаци Владислава са престола и заузме власт.

Ускоро после тога Владислав се помирио са Урошем и добио је на управу неке земље у приморју. Он је и након тога играо знатну улогу у државном животу и имао је утицаја на државне послове.

Колико се по оно мало сачуваних података о његовој личности може судити, Владислав је био веома енергичан, подузетан и прек човек.

Станоје Станојевић

 

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 37–39.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

momcilo-tapavica-nadalj-bista
Претходни чланак

Умро је архитекта и олимпијац Момчило Тапавица

Branko-v.-Radicevic1
Наредни чланак

Умро је песник и књижевник Бранко В. Радичевић