AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

STEFAN DRAGUTIN (1276–1281; 1361)

Dragutin nije bio čovek dela i inicijative. Na ustanak protiv svoga oca on se rešio više pod uticajem svoje okoline i po nagovoru svoje tazbine i možda žene, nego po svojoj volji. On je u celu tu stvar ušao, kako izgleda, nerado i protiv svoje volje.

U spoljnoj politici Dragutin je nastavio rad svoga oca i spremao se da, u savezu sa Karlom Anžujskim, zarati na Vizantiju. Ali akcija protiv Vizantije nije uspela. Dragutin je potučen i srpska vojska je potisnuta čak do Lipljana na Kosovu. Taj neuspeh, i uz to nesreća koja mu se dogodila kad je pao sa konja i skrhao nogu, uticali su veoma nepovoljno na Dragutina, i on je izgubio volju da vlada, tim pre što je u samoj zemlji bila stranka koja je bila protiv njega, i zbog neuspeha na bojnom polju i u politici i inače. Pod utiskom svoga neraspoloženja, opozicije i nezadovoljstva u zemlji, Dragutin je uskoro predao vlast svome mlađem bratu Milutinu. Izgleda da je pri predaji prestola Dragutin postavio kao uslov da njegov sin nasledi Milutina, zbog čega je posle među njima dolazilo do nesuglasica i sukoba.

Pri predaji prestola Dragutin je zadržao za sebe neke krajeve oko Rudnika, a uskoro posle toga dobio je od svoje tašte Srem, Mačvu i delove Bosne. Tim krajevima Dragutin je vladao onda do svoje smrti, sa kraljevskom titulom.

Posle ostavke na prestolu, Dragutin se sklonio u svoju državu i živeo je tu dosta povučeno. Ipak je on i posle uzimao učešća u politici i održavao je žive veze sa stranim dvorovima i vladaocima. Osobito su žive bile njegove veze sa Ugarskom, Rusijom i Italijom. I u spoljnoj i u unutrašnjoj politici on je u više prilika izlazio iz rezerve i uzimao inicijativu u rešavanju raznih političkih i državnih pitanja. Ali teško je reći koliko je on to činio svojom voljom i po svojoj inicijativi, a koliko pod uticajem i po nagovoru svoje okoline.

Izvesno je, međutim, da su Dragutina tokom vremena sve više zanimala religiozna pitanja. On se sve više predavao veri i crkvi, sve više se odavao postu i molitvi, sve više je padao u mistično raspoloženje. U poslednje vreme on se sasvim bio predao askezi i umro je, po opisu savremenika, kao smireni kaluđer, sa dubokom verom u Boga i u budući život.

Stanoje Stanojević

 

Izvor: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 43–45.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

plesa
Prethodni članak

Rođen je glumac, reditelj i profesor Branko Pleša

mini
Naredni članak

Umrla je lingvista, profesor i akademik Milka Ivić