АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Станислав Хафнер: СВЕТОСАВСКА ЦРКВА И РИМ У XIII И XIV ВЕКУ (1976)

[…] Средњи век је био у Европи, како то показује савремена медиевистика, једно веома креативно доба, које је створило основу за читав каснији развој. Тада је започео општи полет код младих народа, који су тек ступали у европски истопријски хоризонт, покренути из архаичне непомичности ка новом духовном стварању, ка развијању нових личних и националних снага, које и данас делују у разноврсности европских култура. Због тога је и духовна и државна еманципација Србије у средњем веку (а Сава је био њена покретачка снага) део европске културне историје и због тога треба да буде стављена у ширу међузависност.

И самог Саву Немањића треба да уврстимо у ред великих ликова, чија дела, укупно узета, најјаче сведоче о карактеру тога полета у Европи и средњем веку. Сава, фасцинирајућа личност европског средњег века, био је истовремено и дете свога времена, исто као што су то били верски и црквени реформатори у другим земљама и у другим црквама у оно време, нешто попут Бернарда од Клервоа и других. Сава је био човек дела и контемплације, храбри политичар и смерни монах, творац црквенословенске културе и њеног државног облика, подједнако критичан према стварима цркве и света, велики писац црквенословенске књижевности и стваралац црквенословенске државне терминологије, човек који је уважавао традиције, али је истовремено био близак животу и отворена духа. Учинили бисмо овој великој личности неправду ако бисмо је препустили само релативно уским границама националне црквене историје.

Желео бих у овом своме уводу да истакнем да је Сава био носилац и експонент сопствене, за средњи век типичне, црквенословенске културне и политичке оријентације, да је у своје време и у својој средини за своје циљеве исцрпео све могућности које му је пружала та оријентација. Не бисмо сасвим схватили суштину овакве оријентације ако бисмо занемарили импулсе које је она нудила амбицијама за црквену и државну самосталност. Идеологија црквенословенске и државне културе, ако се исправно примењује, и у политици пружа помоћ у делотворном заступању сопственог становишта и приликом тражења разумевања у народу, а против тенденција унификације и централизације; било да су долазиле из Византије или из Рима. Биле су то, пре свега, снаге које су потицале из света властитог језика и које су код младих словенских народа подстицале и одржавале жељу за сопственим формама у животу државе и цркве. Тим путем је, као што је познато, ишао и Сава, јер је изврсно знао да употреби црквенословенски културни концепт и за политичке сврхе.

Ова црквенополитичка отвореност првих времена немањићке епохе била је само појачана у доба генијалног Стефана Првовенчаног. Црквенополитички концепт тог владара, како то показују папска писма која су њему упућена, заснивао се на одвајању политичког нивоа од црквеног и црквеног од религиозног, и мора да буде оцењен на основу прилика оног времена ако желимо да избегнемо опасност погрешног тумачења деловања браће ‒ Стефана Првовенчаног и Растка.

У овом склопу не бих желео да подржим мишљења која без егзактних историјских докумената желе да открију супротност између Стефана Првовенчаног и Саве, односно латинофобију код Саве. Превише чињеница говори за то да у време Латинског царства Српска црква и српска држава начелно нису дозволиле да буду умешане у спор између Византије и Рима и да су знале да раздвоје грчке политичке и црквенополитичке интересе од виталних интереса сопствене црквене идеологије. На тај начин умеле су да сачувају језгро своје државности, црквенословенску државну цркву. И то је била основна брига Савине државне политике. […]

 

Међународни научни скуп Сава Немањић ‒ Свети Сава. Историја и предање, зборник радова, Београд, САНУ, 1979.

 

ИЗВОР: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 110‒111.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

muzicka akademija u beogradu
fakultet muzicke umetnosti
slucaj prokisnjavanja krova, voda
Претходни чланак

Почела је са радом Музичка академија у Београду

218812-nikola-otas-karikaturista
Наредни чланак

Умро је карикатуриста Никола Оташ