Овим чланком почињемо упознавање са градом Сомбором и оним што је обухватио пројекат Нај@Сомбор.

Надамo се да ће да Вам се свидeти и ако имате чиме да је допуните, позивамо Вас да нам шаљете коментаре и материјал на адресу: dasenezaboravi@srpskilegat.org. Ми смо се потрудили да овим пројектом обухватимо све што смо мислили да обележава један град и њене грађане: култура, историја, традиција, етнологија, градско окружење и села, познати Сомборци, симболи града…

Надамо се да ћете  уживати у Сомбору колико смо и ми радећи са предивним људима из Музеја Сомбора, Архиве Сомбора, Галерије Милан Коњовић, Туристичке организације Сомбор, Певачког друштва Сомбора, Православне цркве и Жупаније, Кармелићанског манастира, градске управе Сомбор, хроничарима града и посебно са господином Миланом Степановићем и свим људима који воле Сомбор. Свима велико хвала професионалном и личном доприносу.

Посетите Сомбор, и уживајте у Србији.

Звездани часови сомборских хорова

 Традиција хорског певања у Сомбору дуго је била везана само за црквено појање, а прве грађанске певачке дружине јављају се тек почетком друге половине XIX века. Године 1857. основано је  Мушко певачко друштво, чији су чланови били градски и жупанијски чиновници различитих националности, вични музици. Ускоро долази до оснивања певачких дружина на националној основи, па се мађарска и немачка друштва окупљају око тек основане Грађанске касине, а Сомборска српска певачка дружина, основана крајем 1870. године, блиско сарађује са овдашњом Српском православном црквеном општином и са Српском учитељском школом (Препарандијом), у којој је традиционално неговано хорско и црквено појање.

Сомборска српска певачка дружина имала је у наредним деценијама своје успоне и падове, а за рад и опстанак овог друштва, током првих двадесет година његовог постојања, најзаслужнији је био хоровођа и председник Ника Грујић Огњан. Оштре политичке поделе међу сомборским Србима, изазвале су осамдесетих и деведесетих година XIX века дубоке расцепе у две најзначајније српске културне установе у граду – Српској читаоници и Сомборској српској певачкој дружини, па је 1892. г. основано и Српско грађанско певачко друштво.

Др. Јован Јоца Лалошевић

Када су, крајем прве деценије ХХ века, пред опасношћу бруталне мађаризације, донекле утихнули међусрпски политички сукоби, два певачка друштва су започела сарадњу, посебно од када је 1907. г. на чело Сомборске српске певачке дружине дошао др Јован Јоца Лалошевић.

Већ наредне године ово друштво је интензивирало хорске наступе, а о Видовдану 1908. г. организовало је и гостовање у Сомбору  једног од тада најугледнијих и најбољих српских хорова – Београдске певачке дружине „Станковић“.  После четири године рада под  Лалошевићевом управом, Српска певачка дружина у Сомбору имала је 250 чланова, са преко 50 чланова хора.

Зграда Српског певачког друштва

Друштво је 1911. г. купило некадашњу зграде сомборске Трговачке и занатске банке, које је понело назив „Српски певачки дом“. У њему су се налазиле и просторије управе Друштва, као и просторије управе Савеза српских певачких друштава, у којем је, на иницијативу сомборског Друштва, било окупљено 47 српских певачких дружина из Аустроугарске монархије. Све до данас основна намена овог здања није промењена, те су и сада овде просторије Сомборског певачког друштва, које је баштиник и настављач традиције Српске певачке дружине.

Плакат за такмичење Прве славе Црба певача одржане у Сомбору 09.06.1914.

Своје најславније тренутке сомборска Српска певачка дружина имала је 1910. године, када је на такмичењу српских певачких дружина у Београду освојила прво место и када их је краљ Петар Карађорђевић одликовао Орденом Светог Саве V степена, као и у јуну 1914. г. када је у Сомбору била одржана Прва слава Срба певача, која је у такмичарском делу окупила 18 српских певачких друштава из тадашње Аустроугарске и Београда (укупно је у Сомбору тада гостовало близу хиљаду хориста и хористкиња, што чини овај скуп, по свом значају и величини, до данас непревазиђеним у историји сомборске културе).

Слично окупљање, поводом шездесетогодишњице Српског певачког друштва догодило се у Сомбору и 1931. г.  (тада је у обележавању ове годишњице учествовало 26 певачких друштава са свим певачима и 31 друштво из којих је наступало по неколико певача, из свих крајева тадашње Краљевине Југославије).

Хор „Iuventus cantat“

Сомборско певачко друштво имало је нове звездане часове током последње деценије XX века захваљујући Мешовитом омладинском хору „Iuventus cantat”, који је, под диригентском палицом прерано преминулог маестра Силвестера Хајнала, освојио бројне награде на престижним европским и светским хорским такмичењима.

Додатне фотографије: