AktuelnostiZanimljivostiMestoTradicionalni proizvodi

Srpski veb-herbarijum: Rtanjski čaj

Planina Rtanj pripada Karpatsko-balkanskom sistemu, koji se prostire na krajnjem istoku Srbije. U toj regiji zabeleženo je nekoliko desetina različitog bilja koje ima medicinsku namenu. Najviši vrh planine Rtanj je Šiljak, koji se nalazi na 1.560 m nadmorske visine. Za interesantan i šarenoliki biljni svet kakav je prisutan na Rtnju, odgovorni su prirodni uslovi koju teritorija pruža: geografski položaj, klimatski uslovi, nadmorska visina, sastav zemljišta i sl. Dominantno zastupljene familije su: Lamiaceae, kojoj pripada biljka koja je simbol planine Rtanj – Satureja kitaibelii, u narodu poznata kao rtanjski čaj, Rosaceae od kojih su najzastupljeniji glog i šipurak i koji su važni za jačanje imunog sistema, i nešto manje zastupljeno biljne familije Liliaceae, Tiliaceae i Polygonaceae.

Najčešće korišćena biljka je kantarion (Hypericum perforatum). Lokalno stanovništvo koristi nadzemni deo kantariona ili njegovo ulje u tretmanu kožnih bolesti, rana ili opekotina. Preparati na bazi kantariona korisni su u tretmanu čira na želucu i za jačanje imunskog sistema. Dominantno je prisutna i hajdučka trava (Achillea millefolium), koja može biti od pomoći kod menstrualnih tegoba i kod tegoba organa za varenje. Njeni sastojci poboljšavaju apetit i jačaju imunski sistem. Spolja se mogu upotrebiti u vidu obloga za tretman purulentnih rana.

Lista tradicionalno korišćenog bilja na planini Rtanj veoma je slična, skoro identična, sa biljem u drugim regijama naše države. Ono što ralikuje Rtanj od drugih planina su endemične vrste, s posebnim akcentom na Satureja kitaibelii (rtanjski čaj) i Nepeta rtanjensis (rtanjska metvica).

Satureja Montana i njoj srodne vrste (Satureja hortensis i Satureja subspicata) imaju značaj u tradicionalnoj primeni. Od davnina se koriste u tretmanu upalnih procesa na koži. Čak 30 vrsta se ubraja pod naziv Satureja, Lamiaceae.

Rtanjski čaj je podvrsta, dakle, njen pun naziv je Satureja Montana subsp.kitaibelii (Šilić, 1979).

Rtanjski čaj ()

Rtanjski čaj (Satureja Montana subsp.kitaibelii) (FOTO: PRESS: https://kladia.info/blogs/index.php?blogid=11&itemid=558&itemtype=thematic)

U etarskom ulju rtanjskog čaja dominiraju karvakrol i timol, koji doprinose antiseptičnom delovanju čaja važnog u tretmanu infekcija gornjih puteva respiratornog trakta. Važan sastojak ove biljke je ruzmarinska kiselina koja ima antimikrobno delovanje. Pokazano je i da ispoljava citotoksično i antiproliferativno delovanje na određene ćelije. Ovakvi podaci otvaraju vrata daljem istraživanju u potrazi za novim lekom na bazi rtanjskog čaja. Lokalno stanovništvo koristi nadzemni deo biljke za tretman infekcija gornjih puteva respiratornog trakta, u lečenju bronhitisa. Rtanjski čaj našao je primenu u narodnoj medicini, kod nadutosti, grčeva, nedostatka apetita i kod pojedinih bolesti bubrega blažih oblika zahvaljujući svom diuretičnom dejstvu. Neke studije pokazuju da određeni sastojci rtanjskog čaja inhibiraju aktivnost acetilholin-esteraze koja ima ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti. Rtanjski čaj se bere u avgustu i septembru, za vreme cvetanja.

Lepotu i mističnost Rtnja dopunjuje priča o porodici Minh. Sećanje na njih bude ostaci kapele koji se nalaze na vrhu planine. Ne možemo govoriti o Rtnju, a da se ne osvrnemo na vreme u kom se ovaj kraj razvijao, vreme obilja ljubavi i sloge. Kapelu je podigla Greta Minh u znak sećanja na svog supruga Julijusa.

Samuilo Minh je bio osnivač Štofare u Paraćinu. Sa svojim sinom Julijusom 1902. godine otvara rudnik u podnožju Rtnja. Julijus sa svojom suprugom Gretom oživljava okolna sela osnivanjem škola, ambulanata, bioskopa, stanova za rudare i na kraju Sokolskog doma. Oni nisu imali svoju decu te su se nesebično brinuli o deci rudara. Ona su dobijala darove u vidu odeće i hrane. Najboljim učenicima su odobravane stipendije za dalje školovanje. Iako su radnici i stručni kadar činili uglavnom stranci katoličke vere, porodica Minh je insistirala da se nastava odvija na srpskom jeziku i da se poštuju pravoslavni verski obredi. Interesantno je da su radnici imali svoje socijalne karte. Bile su oformljene stolarske radionice u kojima su rudari pravili nameštaj za sopstvene potrebe. Ova industrijska zona doživljava procvat 1912. godine kada se gradi pruga na relaciji Paraćin–Zaječar. Pošto se vršilo iskopavanje kamenog uglja, Greta se izborila da to rudarsko crnilo maskira ružičnjakom i vrtom bogatim šarenolikim biljnim vrstama donetih iz različitih krajeva sveta. U ovoj sredini vladala je harmonija jer su ljudi brinuli jedni o drugima, a vlasnici su bili uzorni poslodavci. Njihovo poreklo bilo je jevrejsko.

Tokom Prvog svetskog rata napustili su Srbiju, ali su se vratili i obnovili svoje imanje od pustoši koja ih je zatekla. Tokom Drugog svetskog rata bili su izdani od strane svog bliskog saradnika te su neki izgubili živote, a neki su odbegli. Rudnik je zatvoren 1968. godine kada počinje raseljavanje stanovnika u okolne gradove u cilju potrage za boljim životom. Danas je Rtanj ekonomski siromašno područje. Preostalo stanovništvo uglavnom se bavi agrikulturom, dok tradicionalna primena lekovitog bilja nije popularna među mladima. Edukovanje o vrsti bilja, njihovoj primeni, periodu i načinu branja pruža priliku za opstanak mladih na Rtnju gde bi uspešno primenili i delili svoje dragoceno znanje kao što su to nekada činili Julijus i Greta Minh.

Upoznavanje sa ovim krajem olakšavaju brojne kulturne manifestacije u kojima dominiraju programi susretanja sa lekovitim biljem i njihovom primenom, tradicionalnim jelom i pićem i prirodnim lepotama Rtnja.

Najznačajniji dan posvećen Rtnju je 7. jul, dan Svetog Jovana biljobera, kada se prikazauju sve čarolije života na Rtnju.

PIŠE: Ivana Milutinović, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Podloga - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy
Prethodni članak

MISAO DANA

Naredni članak

Potpisan je Svištovski mir