Дан када Црква слави Свету мученицу Марију, која је страдала у време Диоклецијанових прогона. После мученичке смрти њене мошти посташе чудотворне и исцелитељске. Зато су одувек поштоване.

У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и да светац увек у лето пита сестру када је његов дан, а она од њега крије датум јер светац може толико да се распусти и шенлучи да громовима побије читав свет. Огњену Марију славе они који су некад имали штете од грома или олује. Постоји народна пословица: „Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину!ˮ

У народној песми Огњена Марија у паклу пева се како је Свети Петар водио по паклу Огњену Марију и како су тамо, између осталог, наишли на једног човека коме је горела глава. На Маријино питање шта је човек Богу згрешио, Петар јој одговара:

Онај није даровао куму;

Кума њему Светога Јована,

 а он њојзи паре ни динара.

Прича из Васојевића казује да је баба Вида овог дана гребенала вуну, кад у зло доба кућа поче да се тресе и зидови да пуцају. Баба изненађено скочи и дохвати двоје синовљеве деце, своје унучади, па потрча на врата. На вратима је Огњена Марија заустави и рече да би целу кућу сатрла да није деце у бабиним рукама. Баба јој се поклони и кроз плач измоли опроштај. Огњена Марија одмахну руком и баби искриви уста од ува до ува, а децу благосиља. Касније су бабу једва излечили у Манастиру Светог Василија Острошког, а многи Васојевићи од тада славе овај дан.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.