Верски празнициДа се не заборавиКалендар догађаја

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (28. јун)

Naziv: ВИДОВДАН

ВИДОВДАН

Према црквеном календару, на овај дан славе се свети Вид, Модест и Крискентије, рођени на Сицилији, прослављени као борци нове вере, чудотворци и исцелитељи. Видове мошти чувају се у Прагу.

Видовдан је највећи празника у Срба. Празник саборности Срба. Видовдан је симбол српске снаге да по сваку цену брани сопствену слободу, веру, обичаје, језик и писмо. Да брани све оне вредности које чине културни и државотворни идентитет једног народа. Видовдан је доказ сталне борбе Срба и српског народа за сопствени опстанак. Где год живели, на било ком кутку планете се налазили Срби ће на овај дан свећу запалити и сетити се ком народу припадају. Од цара Лазара до Гаврила Принципа и свих војсковођа од Првог светског рата до злочиначке агресије НАТО-а 1999. године.

Православна црква уврстила је Видовдан у свој календар тек крајем прошлог века, 1892. године. У ранијим временима овај дан био је посвећен пророку Амосу, а касније и кнезу Лазару.

Народна вера и обредне радње у вези са овим даном знатно су старијег порекла, а празник Видовдан, на који се одржала Косовска битка, најважнији српски историјски догађај, само је наставак култа старог словенског божанства Вида, који је непознат у православној традицији.

У народним предањима, Вид лечи од свих очних болести и омогућава слепима да прогледају. Тако је у многим селима обичај да на Видовдан укућани устану рано, пред излазак сунца, и гледајући према сунцу кажу: „Ој Видо, ој Видовдане, дај ми вид док сам жив.ˮ

Сматра се да биљка вид, видац, видовка или видова трава је права биљка за гатање. Жене га уочи Видовдана беру и мећу под јастук, и шта те вечери сањају, то ће им се и десити.

Девојке га те вечери, заједно са првим и последњим залогајем хлеба и мало столи, мећу под јастук и заклињу: „Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нек ми изађе на сан.ˮ

У Пчињи се гледа какво је време тог дана, па ако је лепо, онда се износе све хаљине на ваздух да се проветре. Ако је облачно, домаћин изађе из куће, прекрсти облаке, позове Светог Вида да га штити и забоде косу у земљу. Целог дана ни реч не проговара, да не би пала киша.

На овај дан избегава се рад. У селу Срезовица, близу Такова, прича се да је погинуо неки Чеда са женом Јованком, и то од грома Светог Вида, јер је у недељу косио, а на Видовдан пластио.

Такође се верује да тамо где земља није „јакаˮ, кад се јечам покоси, на Видовдан се сме земља „загаритиˮ и оставити све до следеће године да се „одмориˮ.

На Видовдан су се у Купрешком пољу приређивала народна такмичења у косидби, па се то проширило и на остале народске игре: бацање камена с рамена, скок из места, прескакање магарца и слично.

Верује се да није добро јести и брати трешње пре Видовдана.

Старије жене у Босни врачају девојкама кад ће се и за кога удати помоћу биљки видић и модра вида. Мушкарци, обично домаћини, чекају да сунце изађе, потом се прекрсте, па кажу: „Виде, Видовдане, шта очима видео, то рукама створио.ˮ

На овај дан се не игра и не пева. Оживљавају се приче о Косовској бици, цару Лазару и осталим српским јунацима. Старци тврде да се у поноћ воде промене, па из бистре пређу у црвене, јер је много српских јунака искрвавило од Косова до данас. По црквама се дају парастоси косовским борцима, а понегде и свим изгинулим ратницима. Народ каже да и кукавица на овај дан престане да кука за изгинулим на Косовом пољу.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526Informatika, Београд, 2017.

informatika_logo (100,70,0,20)

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

univerzitet_u_novom_sadu_2
Претходни чланак

Основан је Универзитет у Новом Саду

1901432_884228201589255_5558821753219143336_n
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ