На данашњи дан славе се и помињу сва јављања и чуда која је у историји хришћанске цркве учинио арханђел Гаврил.

Први пут је слављен на Светој Гори у 9. веку, за време владавине царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе Хрисоверга, јер се овог дана пре 1100 година у манастирској келији у Кареји јавио и прстом на камену исписао песму Богородици. Келија постоји и данас и сматрају је светим местом.

У Босни арханђела Гаврила славе чобани и зову га волујски светац. Девојке не раде ручне радове, али се мисли да је ово најбољи дан за мобу и све добровољне радове.

У Такову причају да је неком сељаку стално цркавала стока, па се молио арханђелу да му помогне.

Арханђел се појавио на свој дан и заједно са сељаком потерао стоку према Руднику. Успут су појили стоку на седам извора. Када су се увече вратили, стока је била здрава. Од тада народ обилази те изворе, пије воду и лечи се од разних болести.

Од овог дана па до Ћириловдана, који пада 28. јула, настаје период који се у народу назива Горешњаци.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.